Efekti logopedskog tretmana dece sa poremećajima u govorno-jezičkom razvoju

Abstract

Говорно-језичке поремећаје карактерише оштећење типичних образаца стицања језичке структуре, које се уочава још у раним стадијумима развоја. Оштећење се постепено смањује са узрастом детета, иако се неки дефицити уочавају и у одраслом добу. Развојни поремећај артикулације гласова је поремећај изговора гласова у детета/особе са нормалним физиолошким слухом, нормалном инервацијом говорних органа, нормалним интелектуалним способностима и нормалном развијеношћу осталих језичких способности. Термин развојни фонолошки поремећаји указује на групу језичких поремећаја код деце који се испољавају употребом абнормалних обрзаца у изговору и опште интелигибилности говора. Фонолошки поремећаји укључују сметње у учењу и употреби гласова у говорењу, читању и спеловању. Језички поремећаји код деце карактеришу се успореним или поремећеним језичким развојем. Циљеви овог истраживања су: да се утврдити ефекат логопедског третмана код деце са говорно-језичким поремећајима и да се утврде разлике успешности третман код различитих говорно-језичких поремећаја. Узорак је чинило 10 деце подељена у две групе – пет испитаника са артикулационим поремећајима (ф80.0) предшколског узраста и пет испитаника са развојном дисфазијом (кашњењм у говорно-језичком развоју (ф80.1; ф80.2)) узраста од пет година. У истраживању је коришћен Тест за испитивање говорне развијености (Смиљка Васић), Глобални артикулациони тест, Тест за испитивање разликовања фонема (Костић Ђ., Владисављевић С., Поповић М., 1983) и Граматика малишана (С. Владисављевић). Резултати показују да су боља постигнућа деце из обе групе (и са дислалија и са СЈП) на свим тестовима након третмана у односу на резултате које су постигли пре почетка третмана.

Speech-language disorders are characterized by impairment of typical patterns of language structure acquisition, which is observed even in the early stages of development. The impairment gradually decreases with the age of the child, although some deficits are also observed in adulthood. Dyslalia is a disorder of voice pronunciation in a child/person with normal physiological hearing, normal innervation of speech organs, normal intellectual abilities and normal development of the language abilities. The term, developmental phonological disorders, refers to a group of language disorders in the children that are manifested by the use of abnormal patterns in pronunciation and general speech intelligibility. Phonological disturbances include impairments in learning and the use of voices in speaking, reading and spelling. Language disorders in children are characterized by slow or impaired language development. The objectives of this study are: to assess the effect of speech therapy treatment in children with speech and language disorders and to determine the differences in the success of treatment in different speech and language disorders. The sample consisted of 10 children divided into two groups-five subjects with articulatory disorders (f80.0) of preschool age and five subjects with developmental dysphasia (delay in speech-language development (f80.1; f80.2)) aged five years. The research used The Speech development test (Smiljka Vasić), The Global articulation test, The Phoneme difference test (Kostić, Đ., Vladisavljević, S., Popović, M., 1983) and The Grammar of children (S. Vladisavljević). The results show that the results of children from both groups (both with dyslalia and with a specific language disorder) are better on all tests after the treatment compared to the results achieved before the start of the treatment.