Sociometrijski položaj dece s razvojnim smetnjama u redovnoj školi

Abstract

Како бисмо испитали природу социјалних интеракција, односно повезаност чланова одређене групе као и одредили позицију коју појединац заузима у тој групи, можемо да користимо различите технике и инструменте. Један од најчешће коришћених јесте социометријски метод којим се добија податак о степену прихваћености појединца од стране осталих чланова групе, односно о социометријском статусу. У те сврхе могу се користити технике номинације, рангирања и рејтинг скала, а у оквиру њих одговарајући инструменти. На основу добијених резултата, испитаници се сврставају у једну од пет социометријских група, тј. категорија (популаран, просечан, контроверзан, занемарен и одбачен). Циљ нашег истраживања био је утврђивање социометријског статуса ученика са сметњама у развоју у нижим разредима редовне основне школе. Подаци су добијени од стране вршњака и самопроценом ученика. Истраживањем је обухваћено 38 ученика, од II до IV разреда, од којих је 4 ученика имало развојне сметње – поремећај у понашању, аутизам, ADHD и развојну дисфазију. За прикупљање података коришћена је техника вршњачке номинације, базирана на критеријумима „позивање на рођендан“ и „седење у клупи“. Коришћене су позитивне и негативне номинације, ограничене на 3 избора. Добијени резултати указују на то да нема статистички значајних разлика међу ученицима са сметњама у развоју и без њих. Нису добијене статистички значајне разлике ни приликом поређења социометријског статуса и варијабли пол и узраст. Једина статистички значајна разлика добијена је поређењем социометријског статуса добијеног од стране вршњака и самопроцене ученика, и то на тврдњи „други ученици ме зову да им се придружим у игри“. Иако нису статистички значајне, ипак постоје разлике у социометријском статусу ученика са сметњама у развоју и ученика типичног развоја, што се може објаснити природом сметњи, али и недовољно развијеним социјалним вештинама и компетенцијама.

To examine the nature of social interactions, and the connection of members of a certain group as well as to determine the position that an individual occupies in that group, we can use different techniques and instruments. One of the most frequently used is the sociometric method, which provides information on the degree of acceptance of an individual by other members of the group, and the sociometric status. Nomination, ranking, and rating scale techniques can be used for these purposes, and appropriate instruments within them. Based on the obtained results, the respondents are classified into one of the five sociometric groups (popular, average, controversial, neglected, and rejected). Our research aimed to determine the sociometric status of students with disabilities in the lower grades of regular primary school. Data were obtained from peer’s and student’s self-assessment. The research included 38 students, from 2nd to 4th grade, of which 4 students had developmental disorders – behavioral disorders, autism, ADHD, and developmental dysphasia. The peer nomination technique was used to collect data, based on the criteria of „birthday invitation“ and „sitting in school together“. Positive and negative nominations were used, limited to 3 choices. The obtained results indicate that there is no significant differences between students with developmental disabilities and without them. No statistically significant differences were obtained comparing the sociometric status, and variables gender and age. The only statistically significant difference was obtained by comparing the sociometric status as seen by peers and student’s self-assessment, based on the statement „other students invite me to join them in the game“. Although not statistically significant, there are still differences in the sociometric status of students with disabilities and students with typical development, which can be explained by the nature of the disabilities, but also by underdeveloped social skills and competencies.