Životne navike osoba obolelih od hroničnih bolesti

Abstract

Прeдмeт oвoг истрaживaњa биле су животне навике оболелих од хроничних болести. Циљ истрaживaњa био je прoцeнити нивo пoтeшкoћa, врсту пoтрeбнe пoмoћи и стeпeн зaдoвoљствa oствaрeњeм живoтних нaвикa особа са хроничним болестима. Испитивaњe je oбaвљeнo нa узoрку oд 98 испитaникa оба пола, из различитих здравствених установа у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши. Зa прoцeну нивoa oствaрeњa 12 кaтeгoриja живoтних нaвикa и стeпeнa зaдoвoљствa oствaрeњeм кoришћен се стaндaрдизoвaни упитник Assessment of life habits-Life-H (Fougeyrollas, Noreau, Bergeron, Cloutier, StMichel & Dion, 1998). Основна хипотеза истраживања односила се на претпоставку да хроничне болести утичу на потешкоће у остваривању животних навика. Утврђено је да хроничне болести утичу на животне навике болесника, али не за сваку животну навику подједнако, али особе са хроничним болестима имају релативно задовољавајућ ниво задовољења животних навика. Тако уочавамо да су за највећи број области, скорови на скали остваривања животних навика релативно високи. Изузетак од правила су области образовања, становања и забаве са релативно ниским скоровима, међутим, релативно низак скор добијен је и у областима личне хигијене, покретиљивости и одговорности. У истраживању је утврђена статистичка значајност у одређеним областима остваривања животних навика када је у питању узраст. Тако се уочава да старији испитаници имају веће потешкоће у областима исхране, стања тела, становања, покретљивости и живота у заједници, у односу на млађе који ниже скорове постижу у областима одговорности, образовања и запослења. И степен образовања је повезан са остваривањем животних навика. Тако се уочавају бољи скорови код испитаника вишег степена образовања у областима комуникације, међуљудских односа и запослења, док истраживање реализовано на узорку слепих и слабовидих особа даје другачију слику- виши скорови високообразовани постижу у областима одговорности и образовања.

The subject of this study was the life habits of people with chronic illness. The aim of the research was to assess the level of difficulty, the type of help needed and the level of satisfaction with the life habits of people with chronic diseases. The study was conducted on a sample of 98 respondents from both sexes, from various health institutions in Priboj, Prijepolje and Nova Varos. A standardized questionnaire Assessment of Life habits-Life-H (Fougeyrollas, Noreau, Bergeron, Cloutier, StMichel & Dion, 1998) was used to assess the level of achievement of 12 categories of life habits and satisfaction level. The basic hypothesis of the research concerned the assumption that chronic illnesses affect the difficulties in achieving life habits. Chronic illnesses have been found to affect the patient's lifestyle habits, but not for any lifestyle, but people with chronic illnesses have a relatively satisfying level of satisfying life habits. Thus, we note that for most areas, the scores on the scale of achieving life habits are relatively high. Exceptions to the rules are areas of education, housing and entertainment with relatively low scores, however, relatively low score was also obtained in the areas of personal hygiene, mobility and accountability. The research determined the statistical significance in certain areas of life habits when it comes to age. It is thus noted that older respondents have greater difficulties in the areas of nutrition, body condition, housing, mobility and community life, compared to younger ones who achieve lower levels in the areas of responsibility, education and employment. And the level of education is connected with the realization of life habits. Thus, higher scores are observed in higher education subjects in the areas of communication, interpersonal relations and employment, while the survey realized on the sample of blind and visually impaired persons gives a different picture - higher scores are highly educated in the fields of responsibility and education.