Slika o sebi dece i adolescenata na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite

Abstract

Бројна истраживања сведоче о повезаности слике о себи са различитим развојним исходима, као и о значају породице за развој овог јединственог ентитета. Имајући у виду да деца и адолесценти на смештају у установама социјалне заштите углавном потичу из породица са поремећеним породичним односима и нарушеном породичном структуром и атмосфером, оправдано је претпоставити да ће испољавати одређене специфичности у правцу формирања и развоја слике о себи. Стога, основни циљ истраживања је утврђивање разлика у перцепцији и оцењивању себе између адолесцената на смештају у установама социјалне заштите и адолесцената из опште популације. Истраживање је реализовано у првој половини 2018. године у Прихватилишту за децу, Заводу за васпитање деце и омладине, Дому за децу и омладину „Дринка Павловић“, на територији града Београда. У циљу поређења резултата са општом популацијом, истраживање је спроведено и у ОШ „Бранко Радичевић“ Батајница, ОШ „Светозар Марковић“ Врачар, Техничкој школи „Дрво Арт“ Стари Град, као и у Техничкој школи Неготин. Узорак чине адолесценти оба пола, узраста 12-18 година. Целокупан узорак подељен је на два подузорка. Један подузорак чини 45 адолесцената на смештају у установама социјалне заштите. Други подузорак чини 327 ученика основних и средњих школа. За процену слике о себи примењена је Пирс-Харисова скала селф- концепта за децу (Piers-Harris & Herzberg, 2002), намењена деци узраста од седам до 18 година. Резултати истраживања показују да адолесценти на смештају у установама социјалне заштите имају ниже скорове на свим скалама и нижи укупан скор у односу на њихове вршњаке из опште популације. Статистички значајне разлике између подузорака забележене су за скорове на скалама Прилагођеност понашања (t = 2,107; df = 370; p = 0,036) и Срећа и задовољство (t = 3,889; df = 370; p = 0,000), као и за Укупан скор (t = 2,802; df = 370; p = 0,005). У погледу полних разлика код адолесцената из опште популације, добијено је да адолесценти мушког пола имају статистички значајно више скорове на скалама Ослобођеност од анксиозности (t = 5,749; df = 332; p = 0,000) и Популарност (t = 2,115; df = 332; p = 0,035), као и виши Укупан скор (t = 2,258; df = 332; p = 0,025). С друге стране, адолесценти женског пола имају више скорове на скали Прилагођеност понашања (t = -2,327; df = 332; p = 0,021). За разлику од адолесцената из опште популације, код адолесцената на смештају у установама социјалне заштите нису откривене значајне разлике у скоровима на примењеним скалама ни у Укупном скору. Када је реч о узрасним разликама, резултати су показали да у подузорку адолесцената на смештају у установама социјалне заштите нису откривене значајне везе скорова са узрастом испитаника. Супротно, у подузорку адолесцената из опште популације откривена је статистички значајна повезаност између узраста и скорова на скалама Интелектуални и школски статус (r = -0,170; p = 0,002), Популарност (r = -0,110; p = 0,044) и Срећа и задовољство (r = -0,132; p = 0,016), као и Укупног скора (r = -0,166; p = 0,002). Све статистички значајне корелације су врло слабе (< -0,20) и негативне, што указује на позитивнију слику о себи на млађем узрасту. Добијени резултати нам указују на потребу спровођења додатних програма и радионица у установама социјалне заштите који ће имати за циљ унапређивање и побољшање слике о себи, а самим тим и промену перспективе посматрања сопствених могућности, прилика и целокупне будућности деце и адолесцената из установа социјалне заштите.

A growing body of research has examined the connection between self-image and various developmental outcomes, as well as family influence on developing this unique entity. Having in mind that children and adolescents from social welfare institutions mostly come from the families with disturbed relations, family structure, and atmosphere, it is reasonable to assume that these children will demonstrate specific ways to create and develop their self-image. Therefore, the main aim of this study is to examine the differences between adolescents from social welfare institutions and adolescents from the general population regarding their self-perception and self-evaluation. This research was conducted at Shelter for Children, Juvenile Detention Centre, Children`s home ``Drinka Pavlović`` in Belgrade, in the first half of 2018. In order to compare their results with the general population, the research was conducted at primary schools ``Branko Radičević``, Batajnica, ``Svetozar Marković``, Vračar and at middle schools ``Drvo Art``, Stari grad and ``Technical School``, Negotin. Participants of the study were adolescents (males and females) ranging from 12 to 18 years old. The whole sample consists of two subsamples. The first subsample consists of 45 adolescents from the social welfare institutions. The second subsample consists of 327 primary and middle school students. Piers-Harris Children's Self-Concept Scale was used for the assessment of self-concept. (Piers-Harris & Herzberg, 2002). The results of this study have demonstarted that adolescents from social welfare instututions have lower scores on each subscale and a lower total score than their peers. Statistically significant differences were found on the scales that measure Behavioral Adjustment (t = 2,107; df = 370; p = 0,036) and Happiness and Satisfaction (t = 3,889; df = 370; p = 0,000), as well as Total Score (t = 2,802; df = 370; p = 0,005). Regarding the gender differences in general population sample, results have indicated that males have signifficantly higher scores on the subscales that measure Freedom from Anxiety (t = 5,749; df = 332; p = 0,000) and Popularity (t = 2,115; df = 332; p = 0,035), as well as Total Score (t = 2,258; df = 332; p = 0,025). On the other hand, females have higher scores on the subscale that measure Behavioral Adjustment (t = -2,327; df = 332; p = 0,021). Unlike the general population subsample, adolescents from the social welfare institutions haven`t demonstrated statistically significant differences regarding their scores on the subscales nor the Total Score. As for the age differences, age-related differences in scores were not found in the population of adolescents from the social welfare institutions. By contrast, the general population subsample has demonstrated significant connections between the participants` age and scores on the following subscales: Intellectual and School Status (r = -0,170; p = 0,002), Popularity (r = -0,110; p = 0,044) и Happiness and Satisfaction (r = -0,132; p = 0,016), Total Score (r = -0,166; p = 0,002). All of the statistically significant differences are weak (< - 0,20) and negative, which indicate more positive self-concept at a younger age The results of this study demonstrate that there is a need for implementation of additional programmes and workshops at social welfare institutions that should have a goal to promote and improve self-image, and along with that, make a change in the way children and adolescents from the social welfare institutions think about their abilities, opportunities, and the future itself.