Stavovi roditelja predškolske dece sa smetnjama u razvoju prema inkluzivnom pristupu u predškolskim ustanovama

Abstract

Инклузија поред пружања једнаких права свој деци треба да допринесе и биопсихосоцијалном развоју деце са сметњама у развоју. Да би инклузија била успешна ставови околине, особља предшколске установе али и родитеља деце са развојним сметњама требају да буду позитивни како у односу једни према другима тако и у односу према детету. Побољшање инклузивног процеса може се очекивати уколико се отклоне негативни ставови, у скалду са тим циљ овог истраживања односио се на испитивање ставова родитеља деце са сметњама у развоју према инклузивном приступу у оквиру предшколских установа. Узорак истраживања чинило је 30 испитаника чије дете има сметње у развоју, узраста је од 1 до 6 година и похађа предшколску установу. Исти број испитаника био је са територије Београда и Старе Пазове. За прикупљање података коришћен је упитник који се састоји од 36 питања, 34 затвораног типа, а 2 питања отвореног типа. Прикупљени подаци обрађени су у програму за статистичку обраду података IBM SPSS Statistics 23. Резултати истраживања показују да највеће незадовољство родитељи показују у односу на обученост васпитача за рад са децом са сметњама у развоју, у односу на број деце у групи јер васпитач не може да се посвети сваком детету у довољној мери па је сходно томе већина испитаника показала незадовоњство у односу на посвећеност васпитача њиховом детету, а изказали су и незадовољство због постојања неадекватног опхођења вршњака према њиховом детету . Може се закључити да постоји потреба за подршком васпитача од стране дефектолога како би рад са децом са сметњама у развоју био квалитетнији односно како би деца имала адекватну подршку у васпитно образовном процесу. Неопходно је испоштовати законску реглативу у смањењу броја деце у групама где су укључена деца са развојним сметњама.

Besides providing the equal rights for all children, the inclusion also needs to contribute to bio- psychological development of children with disabilities. The society, pre-school teachers and the parents of the children with disabilities, all need to maintain a positive attitude towards each other as well as towards the children. The improvement of the inclusion process can be expected only if there are no negative attitudes. That being said, this research examines the attitude of parents of children with disabilities toward the inclusion process in pre-schools. The research included 30 parents of children with disabilities that go to pre-school, one to six years old. There were an equal number of people, participating in the research, from Belgrade and Nova Pazova. In order to gather the data, we used a questioner containing 34 open and 2 closed questions. The data was processed using a program for statistic analysis IBM SPSS Statistics 23. The results show that the greatest dissatisfaction the parents expressed with teachers’ inadequate training in working with children with disabilities. Next to that, the parents were displeased with the number of children in a group, as they believe this prevents teachers giving an adequate attention to every child. The last thing on the list is the way other children treat children with disabilities. This brings a conclusion that the pre-school teachers require assistance from the defectologist, in order to improve the quality of work with children with disabilities as well as providing a proper support during the process of education. It is necessary to obey the law regulation and reduce the number of children in groups that include the children with disabilities.