Uticaj praksije muskulature lica na razvoj artikulacije gluve dece mlađeg školskog uzrasta

Abstract

Праксија је вољна усмерена активност у области покрета и говора. Један од најважнијих предуслова за развој говора је нормалан развој чула слуха. Покрет је елементарни вид сваке психомоторне активности и он омогућава извођење психомоторног чина. Праксијом се извршавају сви садржаји осећања и мисли у намери да се саопште другоме или да се остваре активностима тела и екстремитета. Предмет овог истраживања jе утицај способности извођења покрета мускулатуре лица на развој артикулације глуве деце млађег школског узраста. Циљ истраживања једа се утврди да ли орална праксија (праксија лица) утиче на коректан изговор гласова код глуве деце. Испитивали смо да ли је орална праксија боља код деце која чују, да ли је орална праксија боља код дечака него код девојчица, да ли орална праксија утиче на изговор вокала, плозива, фрикатива и полувокала код глуве деце и да ли дужина рехабилитације глуве деце утиче на оралну праксију. У истраживању је учествовало 40 испитаника млађег школског узраста (I, II, III и IV разред) оба пола, распоређени у две групе по 20. Прву групу чине деца са обостраним оштећењем слуха од преко 90дБ, док контролну групу чине деца типичне популацује, млађег школског узраста. Добијени резултати показују да постоји статистички значајна разлика у оралној праксији између глуве деце и деце која чују, односно деце типичне популације. Резултати у односу на остале постављене хипотезе, да пол испитаника утиче на оралну праксију, да орална праксија утиче на изговор вокала, фрикатива, плозива и полувокала и да дужина рехабилитације глуве деце утиче на оралну праксију, су показали да нема статистичких значајности између испитиваних група.

Praksia is a volunteer-oriented activity in the field of movement and speech. One of the most important preconditions for speech development is the normal development of hearing senses. Movement is the elemental form of any psychomotor activity and it enables the performance of a psychomotor act. Praksia performs all the contents of feelings and thoughts in order to communicate to others or to achieve the activities of the body and extremities. The subject of this study was the ability to perform the movement of facial musculature on the development of the articulation of deaf children of the younger school age. The aim of the study was to determine whether oral practice (face-to-face) influences the correct pronunciation of voices in deaf children. We examined whether oral praksia is better for children who are hearing. We examined whether oral praksia is better in boys than in girls, does oral practice affect the vocal, plague, friwative and semi-limb excuse in deaf children and whether the length of rehabilitation of deaf children influences oral practice. The research involved 40 respondents of the younger school age (1st, 2nd, 3rd and 4th grade) of the different sex, divided into two groups of 20. The first group consists of deaf children, the second group is a control group consisting of children of a typical population. Our research results show that there is a statistically significant difference in oral praksia between deaf children and hearing children, or children of the typical population in favor of these children. Results in relation to other hypotheses, whether polycontacts affect oral praksia, whether oral praksia influences the vocal, frikative, plowing, and semiaVocal pronunciation, and whether the length of rehabilitation of deaf children influences oral praksia has shown that there is no statistical significance between examined groups.