Mentalno zdravlje i reakcije u kontaktu sa osobama sa ometenošću kod građana Makedonije

Abstract

Основни циљ истраживања је утврдити повезаност аспеката менталног здравља и реакција у контакту са особама са ометеношћу код грађана Македоније. Занимао нас је интензитет емпатичности и реакција нелагодности и страха код испитаника у контакту са особама са ометеношћу, као и степен менталног здравља (добро ментално здравље и лоше ментално здравље). Узорак истраживања су чинила 130 испитаника опште популације узрастa од 19 до 62 године, оба пола. За прикупљање податaка коришћена су три упитника: Упитник за прикупљање социодемографских податка као што су пол, године старости, образовни ниво и радни статус; Упитник општег здравља (General health questionnaire – GHQ -12, Goldberg, 1972) и Скала интеракције са особама са ометеношћу (Interaction with disabled persons scale – IDP - Gething, 1991; Gething & Wheeler, 1992). Резултати су показали да не постоје значајне разлике у степену менталног здравља и реакције у контакту са особама са ометеношћу у односу на пол испитаника, а да постоје када је узраст у питању. Када је реч о образовном нивоу и радном статусу, нису утврђене статистички значајне разлике у реакцијама у контакту са особама са ометеношћу, али постоје разлике у односу на радни статус и степен менталног здравља. Резултати су показали да не постоје значајне разлике између менталног здравља испитаника у односу на било какву реакцију према особама са ометеношћу. Кроз контакт и упознавање особа са неком врстом инвалидитета стиче се већи степен емпатије и разумевања, па самим тим и позитивнији ставови.