Socijalne mreže podrške roditeljima dece sa poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Породице деце са поремећајем из спектра аутизма сусрећу се са различитим стресним ситуацијама у поређењу са родитељима деце типичне популације. Многа истраживања указују на то да социјалне мреже подршке утичу на благостање, стрес, превазилажење стреса и депресивне црте код родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма. Истраживање приказано у овом раду спроведено је са циљем да се утврди да ли постоји повезаност између социјалних мрежа подршке и стреса, благостања, депресије и стратегија за превазилажење стресних ситуација код родитеља деце са поремећајем из спактра аутизма, као и да ли постоји разлика у социјалним мрежама подршке између две групе родитеља. У истраживању је учествовало 50 родитеља деце типичне популације и 50 родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма. Субјективно благостање испитивано је уз помоћ Скале за процену субјективног благостања (Кратка скала субективног благостања; Jovanović & Brdarić, 2008), процена стреса у односу на разне животне догађаје процењивана је Листом животних догађаја и промена у породици (Family Inventory of Life Events and Changes; McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983), док је за процену депресивних црта коришћена Скала депресивности (SD skala; Novović, Biro, & Nedimović, 2009). Процена изналажења стратегија за решавање стресних ситуација извршена је Скалом односа породице према кризи (Family Crisis Oriented Personal Evaluation Scales; McCubbin, Olson, & Larsen, 1981), док су социјалне мреже подршке процењене Скалом личне мреже (Personal Network Matrix, Dunst, Trivette, & Deal, 1988). Тежина клиничке слике аутизма утврђена је уз помоћ критеријумима из DSM-5 класификације (APA, 2013). Резултати овог истраживања показали су да родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма остварују знатно мање контаката са пријатељима, комшијама и рођацима у односу на родитеље деце типичне популације. Иако родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма испољавају значајно више депресивних црта, као и нижи ниво субјективног благостања и слабију могућност мобилисања породице да тражи и прихвати помоћ у односу на родитеље деце типичног развоја, разлике нису утврђене у погледу богатства мрежа подршке између ове две групе родитеља. Добијени резултати указују на то да код родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма нема повезаности између стреса и социјалних мрежа подршке, а такође да нема повезаности ни између депресивних црта и социјалних мрежа. Негативна корелација уочена је између социјалних мрежа подршке и стратегија превазилажења стреса. С обзиром на то да добијени резултати показују да су родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма депресивнији, да имају нижи ниво субјективног благостања и у мањој мери користе поједине стратегије за превазилажење стреса, а да све наведене појаве нису у корелацији са остваривањем контаката у оквиру социјалних мрежа подршке, будућим истраживањима би требало испитати квалитет услуга и помоћи коју родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма добијају из мрежа подршке, као и њихов степен задовољства тим услугама или програмима подршке које добијају.

Families of children with autism spectrum disorder meet with various stressful situations contrary to parents of children of a typical population. Many research suggests that social support networks affect prosperity, stress, overcoming stress and depression of parents with children with autism. The research presented in this paper was conducted with the aim of determining whether there is a link between social networks of support and stress, well-being, depression and strategies for overcoming stressful situations for parents of children with autism spectrum disorder, and whether there is a difference in social networks support between two groups of parents. The research involved 50 parents of children of a typical population and 50 parents of children with autism disorder. Subjective well-being was examined using the Scale for the assessment of subjective well-being (Short Scale of Comprehensive Wellbeing, Jovanović & Brdarić, 2008), the assessment of stress in relation to various life events was assessed by the Family Inventory of Life Events and Changes; McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983), while the Scale of Depression (Scale of Depression, Novović, Biro, & Nedimović, 2009) was used to estimate depressive traits. The assessment of finding strategies for solving stressful situations was done by the Family Crisis Oriented Personal Evaluation Scales (McCubbin, Olson, & Larsen, 1981), while the social networks of support were assessed by the Personal Network Matrix, (Dunst, Trivette, & Deal, 1988). The autism severity was determined using the criteria in the DSM-5 classification (APA, 2013). The results of this study have shown that parents of children with autism disorder establish significantly less contacts with friends, neighbors and relatives compared to parents of tipically developing children. Although parents with autism spectrum disorder exhibit significantly more depressed traits, as well as a lower level of subjective welfare, and a lesser possibility of mobilizing a family to seek and accept help compared to parents of typically developing children, differences have not been established in terms of the quality of support networks between these two groups of parents. The obtained results indicate that there is no link between stress and social support networks in parents of children with autism-related disorders, and also that there is no connection between depressive traits and social networks. Negative correlation was observed between social support networks and strategies for overcoming stress. Given that the results obtained show that parents with autism-related disorders are more depressed, have a lower level of subjective well-being, and use fewer strategies to overcome stress, and that all these phenomena are not correlated with the achievement of contacts within the framework of social support network, future research should examine the quality of services and assistance that parents of children with autism disorder receive from the support networks, as well as their level of satisfaction with those services or support programs they get.