Ekstralingvističke sposobnosti kod osoba sa Daunovim sindromom

Abstract

Екстралингвистичка комуникација представља невербални аспект комуникације, заснован на покретима појединих делова тела или тела у целини, а у циљу преношења поруке комуникационом партнеру. Особе са Дауновим синдромом се доста ослањају на гестове како би компензовале потешкоће у говору. Сматра се да је употреба гестова код ових особа чак и већа него у типичној популацији. Стога је циљ овог рада био усмерен на утврђивање неких специфичности екстралингвистичке комуникације особа са Дауновим синдромом. У складу са тим, појединачни циљеви су се односили на: 1) утврђивање постојања разлика између екстралингвистичке продукције и екстралингвистичког разумевања; 2) утврђивање постојања разлика између разумевања, продукције и имитације гестова особа са Дауновим синдромом; 3) утврђивање постојања разлика у екстралингвистичким способностима у односу на пол и узраст; 4) утврђивање односа између екстралингвистичких способности са једне стране, и говорно-језичких способности, моторичких вештина и интелектуалног функционисања са друге стране код особа са Дауновим синдромом. Узорком је обухваћено 30 испитаника са Дауновим синдромом, оба пола, узраста од 12 до 45 година старости, подељених у две узрасне категорије. Поред демографског упитника, у оквиру истраживања коришћено је још четири инструмента: Екстралингвистичка скала из Батерије за процену комуникације (ABаCO, The Assessment Battery for Communication, Sacco et al., 2008), Скала за процену гестова (Ham, 2010), Скала Комуникација и Скала Моторичке вештине из Винеланд скале адаптивног понашања (наставничка форма, Vinelnd Adaptive Behavior, Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006) и Равенове прогресивне матрице (Raven & Raven, 1998). Према добијеним резултатима, не постоји статистички значајна разлика између екстралингвистичког разумевања и екстралингвистичке продукције, као ни између продукције, разумевања и имитације гестова. Испитаници мушког и женског пола постижу уједначене резултате на Екстралингвистичкој скали и Скали за процену гестова. Међутим, утврђено је да се екстралингвистичке способности разликују у односу на узраст. Старији испитаници су имали боља постигнућа на Екстралингвистичкој скали у односу на млађе испитанике. Такође, показало се и да говорно-језичке способности имају утицај на постигнућа испитаника на Субскалама екстралингвистичког разумевања и продукције, као и разумевања, продукције и имитације гестова. Испитаници са бољим говорно- језичким способностима имају и боља постигнућа на Екстралингвистичкој скали и Скали за процену гестова. Није пронађена позитивна корелација између Крупне моторике и екстралингвистичких способности и продукције, разумевања и имитације гестова код особа са Дауновим синдромом. Али је забележена статистички значајна позитивна повезаност скора на субскали Фина моторика и постигнућа на Екстралингвистичкој скали и Скали за процену гестова. Добијени резултати указују на статистички значајну повезаност екстралингвистичких способности, продукције, разумевања и имитације гестова и интелектуалног функционисања испитаника. Виши скорови на Равеновим матрицама корелирају са бољим постигнућима особа са Дауновим синдромом на Екстралингвистичкој скали и Скали за процену гестова На основу свега наведеног, можемо закључити да се екстралингвистичке способности особа са Дауновим синдромом значајно разликују у односу на узраст, и да су повезане са говорно-језичким способностима, интелектуалним функционисањем и финим моторичким способностима. Имајући у виду, да су екстралингвистичке способности у директној вези са говорно-језичким способностима, и да представљају допуну вербалног исказа или чак замену за говор, резултати овог истраживања би могли послужити креирању третмана за унапређење екстралингвистичких прагматских способности, а у циљу што боље комуникације особа са Дауновим синдромом.

Extralinguistic communication is an aspect of non-verbal communication based on the movement of certain body parts or whole body motion, with the aim to convey a message to a communication partner. People with Down's syndrome rely on gestures vastly in order to compensate for their speech impairment. It is thought that the use of gestures in people with this disorder is even higher than in typical population. Therefore, the goal of this thesis was set on determining certain characteristics of extralinguistic communication in people with Down's syndrome. Accordingly, the specific goals referred to: 1) determining the existence of the differences between extralinguistic production and extralinguistic understanding; 2) determining the existence of the differences between gesture understanding, production, and imitation in people with Down's syndrome; 3) determining the existence of the differences in extralinguistic abilities in relation to gender and age; 4) determining the type of the relation between the extralinguistic abilities on one side, and speech and language abilities, motor skills, and mental abilities on the other, in people with Down's syndrome. The sample included 30 respondents with Down's syndrome of both genders, aged from 12 to 45, grouped into two age categories. Besides the demographic questionnaire, four more instruments were used within our research: Extralinguistic Scale from ABаCO (The Assessment Battery for Communication, Sacco et al., 2008), Gesture Assessment Scale (Ham, 2010), Scale Communication and Scale Motor skills from Vineland Adaptive Behavior Scale (Vineland Adaptive Behavior, Sparrow, Cicchetti & Balla, 2006) and Raven's Progressive Matrices (Raven & Raven, 1998). According to the results obtained, there is no statistically significant difference between extralinguistic understanding and extralinguistic production, as well as between gesture production, understanding, and imitation. Both male and female respondents achieved equal scores on the Extralinguistic Scale and Gesture Assessment Scale. However, a difference in extralinguistic abilities was discovered in regards to the age. Older respondents had better achievements on the Extralinguistic Scale in comparison to the younger ones. Furthermore, it has been shown that speech and language abilities influence the respondents' achievements on subscales of extralinguistic understanding and production, as well as of those regarding gesture understanding, production, and imitation. The respondents with better speech and language abilities also have better achievements on the Extralinguistic Scale and gesture Assessment Scale. In people with Down's syndrome, no positive correlation was found between the gross motor skills and extralinguistic abilities of gesture production, understanding, and imitation. However, a statistically significant positive correlation was found between the results on the subscales of Fine Motor Skills and the achievements on both Extralinguistic Scale and Gesture Assessment Scale. The obtained results point to a statistically significant correlation of extralinguistic abilities, gesture production, understanding, and imitation in regards to mental abilities of the respondents. In people with Down's syndrome, better results on Raven's Progressive Matrices are in correlation to better achievements on both Extralinguistic Scale and Gesture Assessment Scale. Based on all the above mentioned, we may conclude that in people with Down's syndrome, extralinguistic abilities are significantly difference in relation to their age, and they are connected with speech and language abilities, mental abilities, and fine motor skills. Bearing in mind the fact that extralinguistic abilities are in direct link to speech and language abilities, and that they represent a complement to a verbal expression, or even a speech substitution, the results of this research may serve to create a treatment for improving extralinguistic pragmatic abilities in order to better the communication with people with Down's syndrome.