Odnos socijalne kompetencije, usamljenosti i socijalnog nezadovoljstva kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću

Abstract

Социјална компетенција као један од значајних аспеката људског развоја представља основу за развој многих других способности и нераскидиво је повезан са когницијом. На основу тога се може извести закључак да интелектуална ометеност, као стање које карактерише нижи ниво развоја когнитивних способности и адаптивног понашања, негативно утиче на развој социјалне компетенције. С обзиром на то да развијене социјалне вештине пружају значајну базу за осећај прихваћености у социјалном окружењу, обезбеђују прилику за стицање и одржавање пријатељства и социјалну партиципацију особе, њихов дефицит може ограничити функционисање особе у социјалној средини и довести до развоја осећања усамљености и социјалног незадовољства. Циљ овог истраживања је утврђивање повезаности између социјалне компетенције, усамљености и социјалног незадовољства код ученика са ЛИО и ученика ТР, као и утврђивање значајности разлике у развијености социјалне компетенције, присуства усамљености и социјалног незадовољства између ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и ученика типичног развоја (ТР). Додатни циљ је утврђивање односа између пола испитаника обе групе, њихове социјалне компетенције, присуства усамљености и социјалног незадовољства. У истраживању је учествовало 100 испитаника, календарског узраста од 10 до 13 година, оба пола. Узорак су чинили ученици са ЛИО и испитаници ТР са територије Кикинде, Зрењанина, Мокрина и Башаида. За прикупљање потребних података о нивоу усамљености употребљен је Скала за процену нивоа усамљености и социјалног незадовољства код деце (Loneliness and Social Dissatisfaction, Asher et al., 1984), а за утврђивање квалитета социјалне компетенције Упитник за процену социјалне компетенције - форма за наставнике (Social Competence Inventory, Rydell et al., 1997). Добијени резултати су показали да у подузорку деце са ЛИО постоји статистички значајна негативна корелација између социјалне компетенције, усамљености и социјалног незадовољства (r=-0,460; р=0,001). Утврђене су статистички значајне разлике између два подузорка у погледу развијености социјалне компетенције и усамљености и социјалног незадовољства. Ученици са ЛИО су значајно мање социјално компетентни (t=-3,667; р=0,000) и значајно више усамљени и социјално незадовољни од ученика ТР (t=-2,685; р=0,009). Дечаци и девојчице у укупном узорку, као и у подузорцима се нису статистички значајно разликовали у односу на социјалну компетенцију, као ни у односу на усамљеност и социјално незадовољство.

Social competence as important part of human growth is essential for development of other abilities and is strongly correlated with cognition. Therefore, it can be concluded that in people with intellectual disability lack of social competence is often being found and is related to social skills deficit. As social skills represent basе of finding friends, social acceptance and social participation, any deficit in this area can affect person's performance in social environment by developing feeling of loneliness. The purpose of this research is interrogation of relation between social competence and loneliness and social dissatisfaction among children with mild intellectual disability and typically develop children equivalent age, determining signifficant differences in social competence level and presence of loneliness and social dissatisfaction among those groups of participians. Also, the purpose of this research is interrogation of relation between participiants gender, social competence and loneliness and social dissatisfaction of both groups. In our research, 10-13 aged children from Kikinda, Zrenjanin, Mokrin and Bašaid, 49 with mild intellectual disability, and 51 tipically development children, both gender, were involved. Social Competence Inventory - teacher assesstment (Social Competence Inventory, Rydell et al., 1997) and Loneliness and Social Dissatisfaction Scale for children (Loneliness and Social Dissatisfaction, Asher et al., 1984), were used to collect information about the participants. We found there is negative correlation between social competence and loneliness and social dissatisfaction, in students with mild intellectual disability (r=-0,460; р=0,001). There are significant differences in social competence level and presence of loneliness and social dissatisfaction between two groups of children. Students with mild intellectual disability showed lower level of social competence (t=-3,667; р=0,000) and statistically significant higher level of loneliness and social dissatisfaction then did tipically development children (t=-2,685; р=0,009). In both groups of sample and in analisys of whole sample, there is no difference between gender in social competence, nor loneliness and social dissatisfaction.