Stigmatizujući stavovi uzorka opšte populacije prema osobama sa različitim oblicima ometenosti i prema osobama sa različitim mentalnim bolestima

Abstract

Истраживање је спроведено са циљем испитивања ставова особа опште популације према особама са различитим врстама ометености (интелектуална ометеност – ИО, оштећење вида – ОВ, оштећење слуха – ОС, моторички поремећаји – МП), као и према особама са менталним болестима (депресија –Дп, схизофренија – Сх) ради сагледавања и разумевања разлика у ставовима у односу на различите врсте ометености и менталне болести. Поред тога, истраживање има за циљ да утврди какав је однос између ставова испитаника и следећих варијабли: пол, узраст, место становања, степен образовања, врста занимања и ниво претходног знања о овим особама и контакта са њима. Надаље, циљ је и испитати повезаност ставова испитаника према особама са различитим врстама ометености и ставова испитаника према особама са менталним болестима. Приликом прикупљања података коришћена су четири упитника, Упитник о нивоу претходног контакта са особама са различитим врстама ометености и менталним болестима, Упитник о ставовима према особама са менталном болешћу и ометеностима, Упитник за самопроцену знања о различитим ометеностима и менталним болестима и општи социо-демографски упитник. Узорком је обухваћено 617 испитаника, оба пола, узраста од 18 до 69 година различитог нивоа образовања, различитих занимања, места становања. На основу анализе средњих вредности можемо закључити да су ставови испитаника позитивнији према различитим врстама ометености у односу на менталне болести. Резултати указују да су најпозитивнији ставови према особама са МП (AS=16,45), затим према особама са ОВ (AS=16,20), потом према особама са ОС (AS=15,93), и на крају према особама са ИО (AS=14,81). Ставови према особама које болују од Сх (AS=12,56) су негативнији од ставова према особама које болују од Дп (AS=13,43). Такође, резултати су показали да особе женског пола имају мање стигматизујуће ставове у односу на испитанике мушког пола према особама са ИО, t(615)=-2,49, p=0,013; особама са ОВ, t(615)=4,12, p=0,000; особама са ОС, t(615)=-5,06, p=0,000; и према особама са MП, t(615)=-5,28, p=0,000. Резултати указују да млађи испитаници имају мање стигматизујуће ставове у односу на старије испитанике према особама са: ИО, t(615)=6,22, p=0,000; ОВ, t(615)=6,47, p=0,000; ОС, t(615)=5,70, p=0,000; и MП, t(615)=8,74, p=0,000. Разлике у односу на пол и узраст испитаника нису присутне у ставовима према особама са менталним болестима. Резултати су показали да ниво претходног контакта са особама са: ОС (r=-0,06, p<0,05), ОВ (r=- 0,25, p<0,001), МП (r=-0,19, p<0,001), Сх (r=-0,20, p<0,001) и Дп (r=-0,10, p<0,001) доводи до мање стигматизујућих ставова према њима, док ниво контакта са особама са ИО не доводи до промене става према овим особама. Што се тиче места становања, резултати истраживања показују да испитаници који живе у већем граду имају позитивније ставове у односу на испитанике који живе у руралним срединама према особама са: ОС, F(2,614)=9,03, p=0,000; ОВ, F(2,614)=17,97, p=0,000; и према особама са МП, F(2,614)=23,72, p=0,000. Ставови испитаника према особама са ИО и према особама са различитим врстама менталних болести се статистички значајно не разликују у односу на место становања. Добијени резултати указују да испитаници који се баве службеничким и професионалним занимањем имају мање стигматизујуће ставове у односу на испитанике који се баве радничким занимањем према особама са: ИО, t(615)=-2,15, p=0,032; ОВ, t(615)=-4,59, p=0,000; ОС, t(615)=-4,90, p=0,032; МП, t(615)=7,04, p=0,032. Резултати показују да испитаници са вишим степеном образовања имају мање стигматизујуће ставове у односу на испитанике са нижим степеном образовања и то према особама са: ОВ, F(2,614)=12,01, p=0,000; МП, F(2,614)=9,49, p=0,000; и Сх, F(2,614)=3,10, p=0,044. Испитаници који имају више знања о особама са ометеношћу и менталним болестима имају мање стигматизујуће ставове према особама са: ОС, F(3,613)=6,98, p=0,000; ОВ F(3,613)=19,56, p=0,000; МП F(3,613)=7,52, p=0,000; и Дп, F(3,613)=5,51, p=0,001. На основу добијених резултата можемо закључити да је највећи степен стигматизујућих ставова према особама са менталним болестима. Такође, наше истраживање потврђује значај пола, узраста, места становања, степена образовања, степена самопроцењеног знања и нивоа контакта у ставовима према задатим маргинализованим групама. Добијени резултати могу помоћи у развијању стратегија и програма које ће утицати на смањење негативних ставова према испитиваним популацијама.

The research was conducted with the aim of investigating the attitudes of general population towards the people with different types of disabilities (intellectual disability – ID, visual impairments – VI, hearing impairments – HI, motor impairments – MI), and towards the people with mental illnesses as well (depression – Dp, schizophrenia – Sc) in order to look at and understand the differences in attitudes towards different disabilities and mental illnesses. Then, the aim of the research is to determine the relationship between the attitudes of the subjects and the following variables: gender, age, place of residence, degree of education, type of occupation and the level of previous knowledge of these people and contact with them. Moreover, the aim is to examine the connection of the attitudes of the subjects towards the people with different disabilities and attitudes of the subjects towards the people with mental illnesses. Four questionnaires were used during the process of collecting data, the Questionnaire on the amount of previous contact with the people with different types of disabilities and with with mental illnesses, the Questionnaire on attitudes towards the people with mental illnesses, the Questionnaire on self-evaluation of the knowledge of different disabilities and mental illnesses and General socio-demographic questionnaire. 617 subjects of both genders, age 18 to 69, with different levels of education and different profession or job, different place of residence, took part in the research. Based on the middle values analysis, it can be concluded that the attitudes of the subjects are more positive towards the different types of disabilities than towards mental illnesses. The results show that the most positive attitudes are towards people with motor disorder (AS=16,45), then towards the people with visual disorder (AS=16,20), towards the people with hearing disorder (AS=15,93) and finally towards the people with intellectual disabilities (AS=14,81). The attitudes towards the people with schizophrenia (AS=12,56) are more negative than the attitudes towards the people with depression (AS=13,43). The results also illustrate that the attitudes of female subjects are less stigmatized than male subjects towards the people with ID t(615)=-2,49, p=0,013; people with VI t(615)=4,12, p=0,000; people with HI t(615)=-5,06, p=0,000; and the people with MI t(615)=-5.28, p=0,000. The results point out that younger subjects have less stigmatized attitudes towards the people with ID t(615)=6,22, p=0,000; with VI t(615)=6,47, p=0,000; with HI t(615)=5,70, p=0,000 and the people with MI t(615)=8,74, p=0,000 than older subjects. The differences regarding gender and age of the subjects are not present in the attitudes towards the people with mental illnesses. The results show that the level of previous knowledge leads to less stigmatized attitudes towards the people with different types of disabilities, except for the people with ID, that is towards the people with HI (r=- 0,06, p<0,05), the people with VI (r=-0,25, p<0,001), the people with MI (r=0-,19, p<0,001) and the people with mental illnesses, Dp (r=-0,10, p<0,001), Sch (r=-0,20, p<0,001). Regarding place of residence, the results of the research show that the subjects who live in a bigger town, have the most positive attitudes towards the people with HI F(2,614)=9,03, p=0,000, with VI F(2,614)=17,97, p=0,000 and towards the people with MI F(2,614)=23,72, p=0,000 oppose to the subjects who live in rural areas. The differences in the attitudes of the subjects towards the people with different mental illnesses are not statistically significant regarding place of residence. The obtain results portray that the subjects who are clerks or professionals have less stigmatized attitudes towards the people with ID t(615)=-2,15, p=0,032, with VI t(615)=-4,59, p=0,000, HI t(615)=-4,90, p=0,032 and towards the people with MI t(615)=7,04, p=0,32 oppose to the subjects who are blue-collar workers. The results show that the subjects with high education have less stigmatized attitudes oppose to the subjects with lower education towards the people with VI F(2,614)=12,01, p=0,000, With MI F(2,614)=9,49, p=0,000 and towards the people with schizophrenia F(2,614)=3,10, p=0,044. The subjects with extensive knowledge of the people with disabilities and mental illnesses have less stigmatized attitudes towards the people with HI F(3,613)=6,98, p=0,000, VI F(3,613)=19,56, p=0,000, with MI F(3,613)=7,52, p=0,000 and towards the people with Dp F(3,613)=5,51, p=0,001. On the basis of the obtained results we can conclude that the highest degree of stigmatizing attitudes towards people with mental illnesses. Also, our research confirms the importance of gender, age, place of residence, level of education, degree of self-assessment and level of contact in attitudes towards the given marginalized groups. The results obtained can help develop strategies and programs that will influence the reduction of negative attitudes towards the populations surveyed.