Korelacija praksičkih sposobnosti i ponašanja učenika sa smetnjama u razvoju

Abstract

Циљ овог истраживања је утврђивање односа између праксичких способности и понашања ученика млађег узраста. Истраживање је обухватило укупно 71-ог испитаника, узраста 6 и 7 година, од чега 51 дете типичне популације, 10 деце са оштећењем слуха и 10 деце са лаком интелектуалном ометеношћу, оба пола. Квалитет праксије је процењиван помоћу теста професора Бојанина, а понашање ученика помоћу Упитника за процену понашања ученика, чији је аутор Савановић (Ćordić & Bojanin, 2011). Помоћу статистичких тестова Т тест за независне узорке, Једнофакторска анализа варијансе - ANOVA тест и Пирсоновог коефицијента корелације, дошли смо до следећих резултата: не постоји статистички значајна разлика према узрасту (t=-0,502; р=0,617; р>0,05) и полу (t=-0,485; р=0,63; р>0,05) код извођења задатака за процену квалитета праксије; на понашање утиче узраст испитаника али не значајно (t=-1,63; р=0,108; р>0,05), а кад је пол у питању мушкарци су склонији хиперактивном понашању од девојчица и то је потврђено са статистички значајном разликом; најуспешнија на тесту развијености праксије била су деца типичног развоја, након њих су деца са оштећењем слуха и на крају деца са лаком интелектуалном ометеношћу; поређењем средњих вредности понашања испитаника ове три групе нисмо уочили статистички значајну разлику (F=0,42; р=0,42; р>0,05); На основу добијених резултата и теоријских разматрања из овог истраживања се могло закључити да многобројни фактори утичу на понашањe и проблеме у понашању код деце млађег школског узраста. Испитивањем корелације праксичких способности и понашања ученика утврђена је мала негативна корелација између праксичких способности и понашања ученика која није на нивоу статистичке значајности (r=-0,001; p=0,99 p>0,05).

The aim of this research is to determinate the relationship between praxia and behavior of younger pupils. The survey included 71 respondents, ages 6 and 7, from which 51 are children of a typical population, 10 are children with hearing impairments and 10 are children with mild intellectual disability, male and female. The quality of the praxis was assessed using a test designed by Professor Bojanin and the behavior of the students was estimated using Questionnaire for the Assessment of Student Behavior, authored by Savanovic (Ćordić & Bojanin, 2011). Using statistical tests like T independent test, Single-factor analysis of variance – ANOVA test and Pirson correlation coefficient, we have come up with the following results: statistically significant difference in developing the tasks made for evaluating the quality of the praxis, between age (t=-0,502; р=0,617; р>0,05) and gender (t=-0,485; р=0,63; р>0,05) doesn’t exist; there is a small but insignificant difference in the character development, regarding difference in age (t=-1,63; р=0,108; р>0,05), and concerning gender, the male population is more prone to hyperactive behavior than girls, and that has been proven with a statistically significant difference; the most successful on the test about the development of praxia were children with typical development, after them were children with hearing difficulties and at the end were children with mild intellectual difficulties; according to this order of development, we noticed a significant statistical difference in the middle values of the groups (F=0,42; р=0,42; р>0,05); In regards to the gained results and the theoretical evaluation of this research we could conclude that a lot of factors affect the behavior and the problems in behavior in children that are at school age. Researching the correlation of praxis abilities and behavior of the students, we saw a small negative correlation between praxis abilities and behavior in the students that is not statistically relevant (r=-0,001; p=0,99 p>0,05).