Stavovi muzejskih radnika o prilagođenosti muzeja osobama sa invaliditetom

Abstract

У првом делу рада се представљају теоријске основе на којима почива читаво истраживање – прилагођеност музеја особама са инвалидитетом. Након поступног дефинисања музејске установе, али и специфичне природе музејске комуникације и едукације, у коју спада и рад са особама са инвалидитетом, дефинише се појам инвалидитета и хендикепа, како би се детаљно представили кључни термини овог рада и разумели механизми којима се одређена музејска установа прилагођава особама са инвалидитетом. Поред различитих врста инвалидитета, али и различитих музејских установа, у теоријском делу рада анализира се потенцијал музејских установа за социјалну интеграцију особа са инвалидитетом као важним процесом којим се доприноси побољшању квалитета њиховог живота. У теоријском делу рада представљени су и конкретни примери који говоре о томе како се музеји и музејски програми прилагођавају различитим врстама инвалидитета, као и два примера добре праксе из региона и света. У другом, истраживачком делу рада, представљени су ставови 41 музејског радника из 23 различита београдска музеја, који су одговорили на израђени упитник. Истраживање је показало да се ставови музејских радника креирају у односу на сарадњу са дефектолозима, додатну стручну обуку за рад са особама са инвалидитетом, веровање да је музеј важан фацилитатор промена и искуство у раду са овим особама. Истраживање је, такође, довело до закључка да музејски радници показују спремност, жељу и вољу да се социјална инклузија особа са инвалидитетом у музејима унапреди тако што ће, поред обуке, допринети и конкретним поступцима који чине да један музеј буде адекватније прилагођен њима.

The first part of the subject presents the theoretical bases on which the entire research is based - the adaptability of the museum to persons with disabilities. After the definition of the museum institution, specific nature of museum communication and education, including working with people with disabilities, the term disability and handicap is defined, in order to present in detail key terms of this subject and understand the mechanisms by which a particular museum institution adjusts to a person with disabilities. In addition to various types of disabilities, as well as various museums, the theoretical part of the subject analyzes the potential of social institutions for social integration of people with disabilities as an important process that contributes to improving the quality of their lives. In the theoretical part of the subject, concrete examples are presented that show how museums and museum programs adapt to different types of disabilities, as well as few examples of good practice from the region and the world. In the second, the research section of the subject present views of 41 museum workers from 23 different Belgrade museums, who responded to the questionnaire. The research has shown that the attitudes of museum workers are created in relation to cooperation with defectologists, additional professional training for working with people with disabilities, belief that the museum is an important facilitator of change and experience in working with people with disabilities. In the research section, detailed analysis of the research was presented, followed by the conclusion of the subject. The research also led to the conclusion that museum workers show willingness, desire and readiness to improve the social inclusion of persons with disabilities in museums by contributing, in addition to training, to concrete procedures that make a museum more suitable for them.