Приказ основних података о документу

dc.creatorJagodić, Jasmina
dc.date.accessioned2022-06-22T12:17:43Z
dc.date.available2022-06-22T12:17:43Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.urihttp://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4617
dc.description.abstractНасиље међу децом у школама је проблем о којем се све више говори и истражује. Чини се, да како се повећава број насилних ситуација у школама, међу вршњацима, повећава се и разноликост у врстама насиља које се дешава и начинима на која се она врше. Ученици су у својим делима све агресивнији и бруталнији, а развој науке и технике омогућава им да развијају нове начине електронског насиља, које раније није представљало проблем. Вршњачко насиље подразумева широк спектар понашања којима се намерно и поновно чини насиље према другој деци, вршњацима. Оно подразумева и несразмеру моћи, при чему је насилник тај који је у тренутку насиља „моћнији“ у односу на жртву. Циљ овог рада јесте утврђивање распрострањености и карактеристика вршњачког насиља на територији општине Уб. У оквиру уводних разматрања су описани проблем и предмет рада, уз истицање важности и оправданости теоријског и емпиријског изучавања вршњачког насиља у основним школама, као релативно учесталог понашања код ученика основне школе. У теоријском делу су обухваћене три теоријске целине. У оквиру прве су описани појавни облици вршњачког насиља у школама на територији општине Уб, као и нивои насиља у којима се они налазе, са посебним освртом на прописану врсту реакција која произилази као резултат присутности одређеног нивоа насиља. Друга тематска целинаобухвата објашњење проблема вршњачког насиља и његову заступљеност, као и време у којем се најчешће догађа вршњачко насиље и место на коме се догађа, уз посебан осврт на насиље које најчешће врше дечаци, односно девојчице.Трећа целина говори управо о свим факторима који утичу на појаву вршњачког насиља, почев од породице, родитеља и васпитања, преко друштва и окружења па све до медија и друштвених мрежа. Овај део је посвећен и последицама до којих доводи вршњачко насиље, а који се тиче интеракција са другим особама детета које је трпело вршњачко насиље, појаве лоших оцена, психичких проблема, али и склоност жртве психичког насиља да и сам постане насилник. Истраживање је спроведено током 2018. године у основним школама на територији општине Уб, прецизније у основној школи „Милан Муњас“ Уб, основној школи „Рајко Михаиловић“ Бањани, основној школи „Свети Сава“ Памбуковица и основној школи „Душан Даниловић“ Радљево. Узорак су чинили ученици од петог до осмог разреда основне школе, оба пола, као и наставници предметне наставе. У свакој школи је изабрано по једно одељење из сваког разреда, методом случајног избора, и испитани сви наставници предметне наставе. На тај начин, укупан узорак, пригодан по свом карактеру, је чинило 248 ученика, са приближно уједначеном структуром према полу и узрасту и 60 наставника предметне наставе.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectвршњачко насиљеsr
dc.subjectпојавни облици вршњачког насиљаsr
dc.subjectреакција на насиљеsr
dc.subjectпоследице вршњачког насиљаsr
dc.titleVršnjačko nasilje među učenicima osnovnih škola na teritoriji opštine Ubsr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage71
dc.citation.spage2
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4617
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу