Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine
Само за регистроване кориснике
2018
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Циљ: Истраживање које је спроведено је имало за циљ анализу рефракционих аномалија код деце узраста од 3 до 10 година, сагледане кроз врсту и висину рефракционих аномалија, али и у односу на пол и узраст испитаника.
Метод: Истраживање је спроведено током 2016/2017. године на територији Београда, а подаци су прикупљени из Кабинета за страбизам, Клинике за очне болести „Проф. др Иван Станковић“, КБЦ Звездара. Узорак је чинило 100 испитаника: 51 дечак и 49 девојчица, израста од 3 до 10 година.
За потребе тестирања, узорак је подељен у две узрасне групе од 50 испитаника, од 3 до 6 година и од 7 до 10 година. Тестирања су обухватила: одређивање субјективне оштрине вида, објективне рефракције ока, проверу мотилитета, конвергенције, cover тест, оријентациону проверу вредности интраокуларног притиска, биомикроскопију и директну офталмоскопију. У статистичкој обради података су коришћене основне дескриптивне мере: минималне и максималне вредности, проценат, аритметичка средина, стандардна дев...ијација. За утврђивање значајности разлика између дефинисаних зависних и независних варијабли коришћен је Хи квадрат тест независности.
Резултати: Истраживањем је утврђено да је најчешћа рефракциона аномалија хиперметропија (41%), затим хиперметропија и астигматизам (24%), а на трећем месту по учесталости је миопија (11%). Такође, утврђено је да рефракционе аномалије не зависе од узраста и пола испитаника, наиме, резултати су показали да је хиперметропија чешћа и код млађих и код старијих испитаника, како мушког, тако и женског пола, у односу на миопију. Резултати испитивања су показали да је миопни астигматизам заступљен и код млађих и код старијих испитаника у односу на хиперметропни астигматизам. Хиперметропни астигматизам је заступљенији код дечака, док је код девојчица миопни астигматизам чешћи.
Закључак: Закључак истраживања је да врсте рефракционих аномалија не зависе од узраста и пола испитаника и да је најчешће заступљена хиперметропија, док је највише заступљени астигматизам миопни.
Aim: The research that was conducted was aimed at analyzing refractive anomalies in children aged 3 to 10 years, seen through the type and height of refractive anomalies, but also in relation to sex and age of the respondents.
Method: The research was carried out during 2016/2017 in the territory of Belgrade, and the data was collected from the Strabism Cabinet, the Clinic for Eye Diseases „Prof. Dr. Ivan Stanković“, KBC Zvezdara. The sample consisted of 100 respondents: 51 boys and 49 girls, aged 3 to 10 years. For testing purposes, the sample was divided into two age groups, each of them contains 50 respondents, from 3 to 6 years and from 7 to 10 years. The tests included: determining subjective visual acuity, objective eye refraction, checking motility, convergence, cover test, orientational check of intaocular pressure values, biomycoscopy and direct ophthalmoscopy. The research used statistical methods and the basic descriptive measures were used for displaying data: minimum and ...maximum values, percentage, arithmetic mean, standard deviation. In order to determine the significance of differences between defined dependent and independent variables, the Hi square test of independence was used.
Results: The study found that the most common refractive error is hypermetropia (41%), then hypermetropia and astigmatism (24%), and the third most common is myopia (11%). It was also found that refraction errors do not depend on the age and sex of the subjects, namely, the results showed that hypermetropia is more common in younger and older subjects, both male and female, compared to myopia. The results of the study showed that myopic astigmatism is more prevalent in younger and older subjects than hypermetropic astigmatism. Hypermetropic astigmatism is more common in boys, while myopic astigmatism is more common in girls.
Conclusions: The conclusion of the research is that the types of refractive anomalies do not depend on the age and sex of the subjects, and that the most common refractive anomalie is hyperemetry, while the most common type of astigmatism is myopic one.
Кључне речи:
рефракционе аномалије / хиперметропија / миопија / астигматизам / refractive anomalies / hypermetropia / myopia / astigmatismИзвор:
2018, 1-69Колекције
Институција/група
rFASPERTY - THES AU - Stošić, Ana PY - 2018 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4603 AB - Циљ: Истраживање које је спроведено је имало за циљ анализу рефракционих аномалија код деце узраста од 3 до 10 година, сагледане кроз врсту и висину рефракционих аномалија, али и у односу на пол и узраст испитаника. Метод: Истраживање је спроведено током 2016/2017. године на територији Београда, а подаци су прикупљени из Кабинета за страбизам, Клинике за очне болести „Проф. др Иван Станковић“, КБЦ Звездара. Узорак је чинило 100 испитаника: 51 дечак и 49 девојчица, израста од 3 до 10 година. За потребе тестирања, узорак је подељен у две узрасне групе од 50 испитаника, од 3 до 6 година и од 7 до 10 година. Тестирања су обухватила: одређивање субјективне оштрине вида, објективне рефракције ока, проверу мотилитета, конвергенције, cover тест, оријентациону проверу вредности интраокуларног притиска, биомикроскопију и директну офталмоскопију. У статистичкој обради података су коришћене основне дескриптивне мере: минималне и максималне вредности, проценат, аритметичка средина, стандардна девијација. За утврђивање значајности разлика између дефинисаних зависних и независних варијабли коришћен је Хи квадрат тест независности. Резултати: Истраживањем је утврђено да је најчешћа рефракциона аномалија хиперметропија (41%), затим хиперметропија и астигматизам (24%), а на трећем месту по учесталости је миопија (11%). Такође, утврђено је да рефракционе аномалије не зависе од узраста и пола испитаника, наиме, резултати су показали да је хиперметропија чешћа и код млађих и код старијих испитаника, како мушког, тако и женског пола, у односу на миопију. Резултати испитивања су показали да је миопни астигматизам заступљен и код млађих и код старијих испитаника у односу на хиперметропни астигматизам. Хиперметропни астигматизам је заступљенији код дечака, док је код девојчица миопни астигматизам чешћи. Закључак: Закључак истраживања је да врсте рефракционих аномалија не зависе од узраста и пола испитаника и да је најчешће заступљена хиперметропија, док је највише заступљени астигматизам миопни. AB - Aim: The research that was conducted was aimed at analyzing refractive anomalies in children aged 3 to 10 years, seen through the type and height of refractive anomalies, but also in relation to sex and age of the respondents. Method: The research was carried out during 2016/2017 in the territory of Belgrade, and the data was collected from the Strabism Cabinet, the Clinic for Eye Diseases „Prof. Dr. Ivan Stanković“, KBC Zvezdara. The sample consisted of 100 respondents: 51 boys and 49 girls, aged 3 to 10 years. For testing purposes, the sample was divided into two age groups, each of them contains 50 respondents, from 3 to 6 years and from 7 to 10 years. The tests included: determining subjective visual acuity, objective eye refraction, checking motility, convergence, cover test, orientational check of intaocular pressure values, biomycoscopy and direct ophthalmoscopy. The research used statistical methods and the basic descriptive measures were used for displaying data: minimum and maximum values, percentage, arithmetic mean, standard deviation. In order to determine the significance of differences between defined dependent and independent variables, the Hi square test of independence was used. Results: The study found that the most common refractive error is hypermetropia (41%), then hypermetropia and astigmatism (24%), and the third most common is myopia (11%). It was also found that refraction errors do not depend on the age and sex of the subjects, namely, the results showed that hypermetropia is more common in younger and older subjects, both male and female, compared to myopia. The results of the study showed that myopic astigmatism is more prevalent in younger and older subjects than hypermetropic astigmatism. Hypermetropic astigmatism is more common in boys, while myopic astigmatism is more common in girls. Conclusions: The conclusion of the research is that the types of refractive anomalies do not depend on the age and sex of the subjects, and that the most common refractive anomalie is hyperemetry, while the most common type of astigmatism is myopic one. T1 - Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine EP - 69 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4603 ER -
@mastersthesis{ author = "Stošić, Ana", year = "2018", abstract = "Циљ: Истраживање које је спроведено је имало за циљ анализу рефракционих аномалија код деце узраста од 3 до 10 година, сагледане кроз врсту и висину рефракционих аномалија, али и у односу на пол и узраст испитаника. Метод: Истраживање је спроведено током 2016/2017. године на територији Београда, а подаци су прикупљени из Кабинета за страбизам, Клинике за очне болести „Проф. др Иван Станковић“, КБЦ Звездара. Узорак је чинило 100 испитаника: 51 дечак и 49 девојчица, израста од 3 до 10 година. За потребе тестирања, узорак је подељен у две узрасне групе од 50 испитаника, од 3 до 6 година и од 7 до 10 година. Тестирања су обухватила: одређивање субјективне оштрине вида, објективне рефракције ока, проверу мотилитета, конвергенције, cover тест, оријентациону проверу вредности интраокуларног притиска, биомикроскопију и директну офталмоскопију. У статистичкој обради података су коришћене основне дескриптивне мере: минималне и максималне вредности, проценат, аритметичка средина, стандардна девијација. За утврђивање значајности разлика између дефинисаних зависних и независних варијабли коришћен је Хи квадрат тест независности. Резултати: Истраживањем је утврђено да је најчешћа рефракциона аномалија хиперметропија (41%), затим хиперметропија и астигматизам (24%), а на трећем месту по учесталости је миопија (11%). Такође, утврђено је да рефракционе аномалије не зависе од узраста и пола испитаника, наиме, резултати су показали да је хиперметропија чешћа и код млађих и код старијих испитаника, како мушког, тако и женског пола, у односу на миопију. Резултати испитивања су показали да је миопни астигматизам заступљен и код млађих и код старијих испитаника у односу на хиперметропни астигматизам. Хиперметропни астигматизам је заступљенији код дечака, док је код девојчица миопни астигматизам чешћи. Закључак: Закључак истраживања је да врсте рефракционих аномалија не зависе од узраста и пола испитаника и да је најчешће заступљена хиперметропија, док је највише заступљени астигматизам миопни., Aim: The research that was conducted was aimed at analyzing refractive anomalies in children aged 3 to 10 years, seen through the type and height of refractive anomalies, but also in relation to sex and age of the respondents. Method: The research was carried out during 2016/2017 in the territory of Belgrade, and the data was collected from the Strabism Cabinet, the Clinic for Eye Diseases „Prof. Dr. Ivan Stanković“, KBC Zvezdara. The sample consisted of 100 respondents: 51 boys and 49 girls, aged 3 to 10 years. For testing purposes, the sample was divided into two age groups, each of them contains 50 respondents, from 3 to 6 years and from 7 to 10 years. The tests included: determining subjective visual acuity, objective eye refraction, checking motility, convergence, cover test, orientational check of intaocular pressure values, biomycoscopy and direct ophthalmoscopy. The research used statistical methods and the basic descriptive measures were used for displaying data: minimum and maximum values, percentage, arithmetic mean, standard deviation. In order to determine the significance of differences between defined dependent and independent variables, the Hi square test of independence was used. Results: The study found that the most common refractive error is hypermetropia (41%), then hypermetropia and astigmatism (24%), and the third most common is myopia (11%). It was also found that refraction errors do not depend on the age and sex of the subjects, namely, the results showed that hypermetropia is more common in younger and older subjects, both male and female, compared to myopia. The results of the study showed that myopic astigmatism is more prevalent in younger and older subjects than hypermetropic astigmatism. Hypermetropic astigmatism is more common in boys, while myopic astigmatism is more common in girls. Conclusions: The conclusion of the research is that the types of refractive anomalies do not depend on the age and sex of the subjects, and that the most common refractive anomalie is hyperemetry, while the most common type of astigmatism is myopic one.", title = "Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine", pages = "69-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4603" }
Stošić, A.. (2018). Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine. , 1-69. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4603
Stošić A. Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine. 2018;:1-69. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4603 .
Stošić, Ana, "Prevalenca refrakcionih anomalija kod dece od treće do desete godine" (2018):1-69, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4603 .