Veštine igranja kod dece sa poremećajem iz spektra autizma i dece sa specifičnim poremećajem jezika

Abstract

Вештина играња представља важан фактор за правилан раст и развој детета. Дете има потребу за игром (исто као и за храном, сном и љубављу) јер кроз њу задовољава друге потребе попут оне за кретањем и постизањем емоционалног благостања. Развој вештине играња код деце са поремећајем из спекта аутизма и деце са специфичним поремећајем језика је отежан. Истраживање приказано у овом раду спроведено је са циљем да се утврди да ли постоје разлике између деце са поремећајем из спектра аутизма и деце са специфичним поремећајем језика у погледу вештина играња, као и ради утврђивања односа између вештине играња и нивоа интелектуалног функционисања, адаптивних вештина, тежине поремећаја из спектра аутизма и бихевиоралних аспеката егзекутивних функција. Додатни циљ се односи на утврђивање врсте игара у којима су испитаници са поремећајем из спектра аутизма и специфичним премећајем језика успешнији, односно оних игара у којима имају слабија постигнућа. У истраживању је учествовало 20 деце, оба пола, са поремећајем из спектра аутизма и 20 деце, оба пола, са специфичним поремећајем језика из специјалистичке ординације ,,Lingua media“ и терапијског центра ,,Union Health“, узраста од три до седам година. За потребе процене нивоа интелектуалног функционисања, користили су се критеријуми проистекли из DSM 5 класификације (APA, 2013). За процену тежине клиничке слике аутизма, коришћена је Гилијамова скала за процену аутизма (The Gilliam Autism Rating Scale, GARS-3; Gilliam, 2014). Такође, коришћена је и Скала за процену понашања деце са поремећајем из спектра аутизма током игре (Observation Profile for Rating the Play Behaviours of Children with Autisт, Val-Cumine, Julia Leach, & Gill Stevenson, 2000). За процену адаптивних вештина коришћена је Винеланд скала (Vineland Adaptive Behavior Scales, Sparrow, Cicchetti, & Balla, 2005). Коришћен је и Инвентар за процену бихевиоралних аспеката егзекутивних функција (Behavior Rating Inventory of Executive Function, BRIEF, Gioia, Isquith, Guy, & Kenworthy, 2010). Према добијеним резултатима, постоји статистички значајна разлика у вештини играња између испитаника са поремећајем из спектра аутизма и испитаника са специфичним поремећајем језика. Такође, добијена је статистички значајна корелација између нивоа интелектуалног функционисања и вештине играња. Што је већи ниво интелектуалног функционисања, то је вештина играња боље развијена. Резултати нам указују и на статистички значајно негативну корелацију између тежине поремећаја из спектра аутизма и вештине играња код испитаника са поремећајем из спектра аутизма. Што је тежина поремећаја из спектра аутизма већа, ниво игре је нижи. Добијени резултати указују на то да адаптивне вештине у великој мери утичу на развој вештина играња, као и бихевиорални аспекати егзекутивних функција. На основу свега наведеног, можемо закључити да се вештина играња код деце са поремећајем из спектра аутизма и деце са специфичним поремећајем језика знатно разликује и да на развој вештине играња код деце са ПСА утиче ниво интелектуалног функционисања, тежина клиничке слике, адаптиве и егзекутивне функције.

Playing skill is an important factor for the proper growth and development of a child. The child has a need for play (as well as for food, sleep and love) because through it he satisfies other needs such as that of moving and achieving emotional well-being. The development of play skills in children with autism spectrum disorder and children with specific language impairment is difficult. The research presented in this paper was conducted to determine if there are differences between children with autism spectrum disorder and children with specific language impairment in terms of playing skills as well as to determine the relationship between playing skills and intellectual functioning levels, adaptive skills, disorders of the autism spectrum and behavioral aspects of executive functions. An additional goal is to identify the type of games in which subjects with autism spectrum disorder and specific language impairment are more successful, or those games where they have lower scores. The study involved 20 children, of both sexes, with autism spectrum disorder, and 20 children, of both sexes, with a specific language impairment from Lingua media specialist and Union Health treatment center, aged three to seven years. For the purposes of assessing the level of intellectual functioning, criteria derived from the DSM 5 classification were used (APA, 2013). To evaluate the severity of the clinical picture of autism, the The Gilliam Autism Rating Scale was used (GARS-3; Gilliam, 2014). Also, a Observation Profile for Rating the Play Behaviours of Children with autism spectrum (Val-Cumine, Julia Leach, & Gill Stevenson, 2000) was used to assess the behavior of children during play. The Vineland Adaptive Behavior Scales was used to evaluate adaptive skills (Sparrow, Cicchetti, & Balla, 2005). Also, Behavior Rrating Inventory of Executive Function was used to evaluate the behavioral aspects of executive functions (BRIEF, Gioia, Isquith, Guy, & Kenworthy, 2010). According to the results obtained, there is a statistically significant difference in playing skills between participants with autism spectrum disorder and subjects with specific language impairment. Also, a statistically significant correlation between the level of intellectual functioning and playing skills was obtained. The higher the level of intellectual functioning, the better the playing skill is. The results also indicate a statistically positive correlation between the severity of autism spectrum disorders and the playing skills of subjects with autism spectrum disorders. The greater the severity of the disorder on the autism spectrum, the lower the level of play. The results obtained indicate that adaptive skills greatly influence the development of playing skills as well as the behavioral aspects of executive functions. Based on all of the above, we can conclude that playing skills in children with autism spectrum disorders and children with specific language impairment are significantly different and that the development of playing skills is influenced by the level of intellectual functioning, the severity of the clinical picture, adaptive and executive function.