Aditivnost, komutativnost i asocijativnost sabiranja kod učenika sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Принципи као што су адитивност, комутативност и асоцијативност основна су својства сабирања. Поставља се питање да ли решавање ових задатака код деце подразумева и схватање тих принципа. Циљ истраживања био је да утврди да ли ученици са лаком и умереном интелектуалном ометеношћу разумеју адитивност, комутативност и асоцијативност сабирања. Посебни циљеви су: а) утврдити разлике у постигнућу у задацима адитивности, комутативности и асоцијативности код ученика са ИО у односу на узраст, б) утврдити разлике у постигнућу на задацима адитивности, комутативности и асоцијативности код ученика са ИО у односу на на школско постигнуће из наставног предмета Математика, в) утврдити разлике у постигнућу на задацима адитивности, комутативности и асоцијативности у односу на ниво интелектуалне ометености. Узорак је обухватио 33 испитаника са интелектуалном ометеношћу, без неуролошких и вишеструких сметњи. У односу на пол, било је 20 дечака (60,6%) и 13 девојчица (39,4%). Узраст испитаника је био од 7 до 9 година (AS=7,79 SD=0,6). За процену разумевања адитивности, комутативности и асоцијативност користио се задатак сабирања са медведићима (Gliha, 2004; Rovan, Pavlin-Bernardić, Vlahović-Štetić, 2009; Lucić 2007). Резултати су показали да не постоји статистички значајна разлика у постигнућима ученика у односу на узраст. Ученици првог разреда са високом оценом су остварили значајно боље резултате на задацима адитивности, комутативности и асоцијативности у односу на ученике са нижом оценом, а код ученика другу разреда није било статистички значајне повезаности између варијабли успех на тесту и оцена из Математике. Испитаници са лаком ИО показали су статистички значајно боље резултате на сва три типа задатака у односу на испитанике са умереном ИО.

Principles such as additivity, commutativity and associativity are the basic properties of addition. The question is whether solving these tasks in children also involves understanding these principles. The aim of the study was to determine whether students with mild and moderate intellectual disabilities understand the additivity, commutativity, and associativity of addition. The specific objectives are: a) to identify differences in achievement in the tasks of additivity, commutativity and associativity in students with IO with respect to age, b) to determine the differences in achievement on the tasks of additivity, commutativity and associativity in students with IO in relation to the school achievement in the subject Mathematics, v) identify differences in achievement on the tasks of additivity, commutativity and associativity with respect to the level of intellectual disability. The sample included 33 subjects with intellectual disabilities, without neurological and multiple disabilities. In terms of gender, there were 20 boys (60.6%) and 13 girls (39.4%). The age of the subjects ranged from 7 to 9 years (AS = 7.79 SD = 0.6). The task of collecting with teddy bears (Gliha, 2004; Rovan, Pavlin-Bernardić, Vlahović-Štetić, 2009; Lucić 2007) was used to assess the understanding of additivity, commutativity, and associativity. The results showed that there was no statistically significant difference in student achievement with respect to age. High-grade first-graders scored significantly better on additive, commutative, and associative tasks than lower-grade students, and there were no statistically significant associations between second- graders and math grades in the second-grade students. Subjects with mild IO showed statistically significantly better results on all three types of tasks than subjects with moderate IO.