Odnos percipirane akademske samoefikasnosti, anksioznosti i školskog uspeha kod učenika sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Самоефикасност представља уверења које особа има о сопственим способностима. Она омогућава особи да на основу самопроцене сопствених способности предвиди исход одређене активности. На основу резултата самопроцене, особа ће одредити колики ниво напора треба да уложи како би остварила одређени циљ. Самоефикасност код особа са интелектуалном ометеношћи, представља важан сегмент у развоју њихових вештина самоодређења. Ранија истраживања академске самоефикасности упућују да она представља важан сегмент постигнућа у школи, као и да ниво самоефикасности утиче на ниво анксиозности. Циљ овог истраживања је био утврђивање односа између перципиране академске самоефикасности, анксиозности, школског успеха и других детерминанти (пол, ниво интелектуалне ометености) код ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и умереном интелектуалном ометеношћу (УИО). Узорком је обухваћено 72 испитаника, оба пола, узраста од 11 до 16 година, од којих је 36 испитаника било са ЛИО и 36 испитаника са УИО. Сви испитаници су ученици основне школе за децу са сметњама у развоју. За мерење нивоа перципиране академске самоефикасности коришћена је Скала за процену академске самоефикасности код деце, која је део MJSES скале за процену самоефикасности, који је адаптиран за потребе овог истраживања. За мерење нивоа перципиране анксиозности коришћена је Глазгов скала за процену анксиозности код особа са интелектуалном ометеношшћу (GAS-ID). Истраживањем је утврђено да не постоји статистички значајан однос између укупног скора самоефикасности и анксиозности код ученика са ИО (r=-0,186, p=0,059). Однос је идентификован само између групе ајтема Специфични страхови и Скале самоефикасности (r= -0,247, p<0,05). Истраживањем је потврђено да постоје значајне разлике у погледу самоефикасности између особа са ЛИО и УИО (t=2,695, p=0,009) у корист испитаника са ЛИО. Између испитаника са ниском и високом самоефикасношћу постоји разлика у коначној оцени из Српског језика (Z= -3,246, p=0,003) и Математике (Z= -2,582, p=0,022). Корелација између анксиозности и коначне оцена из Српског језика (r= -0,333) и Математике (r= -0,300) је негативна, умерена и статистички значајна (p<0,05). Као предиктор школског успеха издвајају се Академска самоефикасност која објашњава 18% (R2= 0,177) варијансе школског успеха из Српског језика и 8 % (R2= 0,084) варијансе школског успеха из Математике. Модел који обједињује варијабле Академске самоефикасности и Анксиозности објашњава 23 % (R2= 0,233) варијансе школског успеха из Српског језика и 13% (R2= 0,133) варијансе успеха из Математике.

Self-efficacy is the person's beliefs about their own abilities. It allows a person to predict the outcome of a particular activity based on the self-assessment of one's own abilities. Based on self- assessment results, a person will determine how much effort he should invest in order to achieve a particular goal. Self-efficacy in people with intellectual disabilities is an important segment in the development of their self-determination skills. Earlier research on academic self-efficacy indicates that it's an important segment of achievement in school, and that self-efficacy levels affect anxiety levels. The aim of this study was to determine the relationship between perceived academic self- efficacy, anxiety, academic achievement, and other determinants (gender, level of intellectual disability) in students with mild intellectual disabilty (MiID) and moderate intellectual disability (MoID). The sample included 72 respondents, both genders, 11-16 years of age, of which 36 respodents were persons with MoID, and 36 were persons with MiID. All respodents are students of elementary school for children with disabilities. The level of perceived academic self-efficacy was assessed by Children’s Perceived Academic Self-Efficacy scale, which is part of the MJSES scale for the assessment of self-efficacy, which has been adapted for the needs of this research. The level of anxiety was assessed by Glasgow Anxiety Scale for Intellectual Disability (GAS- ID). The study found that there isn’t statistically significant relationship between self-efficacy and anxiety in students with ID (r = -0.186). The relationship is identified only between the group of specific fears and the Scale of self-efficacy (r = -0.247, p <0.05). The study confirmed that there are significant differences in terms of self-efficacy between individuals with MiID and MoID (t=2,695, p=0.009) in favor of MiID. There is a difference between the subjects with low and high self-efficacy in the final grade in Serbian language (Z=-3,246, p=0,003) and Mathematics (Z=-2.582, p=0,022). The correlation between anxiety and final grades from the Serbian language (r = -0.333) and Mathematics (r = - 0.300) is confirmed (p <0.05). As a predictor of academic success, Academic Self-Efficiency stands out that explains 18% (adjusted R2 = 0.1777) variance of school success in the Serbian language and 8% (adjusted R2 = 0.084) variance of school success in Mathematics. The model that combines the variables of Academic Self-Efficiency and Anxiety explains 23% (adjusted R2 =0.23) variance of school success in the Serbian language and 13% (adjusted R2= 0.133) variance of success in Mathematics.