Elementarne logičke strukture i verbalno planiranje kod odraslih osoba sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Способност планирања подразумева стварање менталне репрезентације самог проблема, одабир стратегије решавања и евалуацију ефеката те активности. Спада у домен егзекутивних (извршних) функција. Сматра се да значајни помаци у сазревању егзекутивних функција приближно коинцидирају са Пијажеовим фазама интелектуалног развоја. У стадијуму конкретних логичких операција, на узрасту око 7. године живота, мишљење детета постаје оперативно, развија се и способност координације релација у виду елементарних логичких структура − серијације и класификације. Први циљ нашег истраживања је утврђивање нивоа развоја елементарних логичких структура и вербалног планирања код одраслих особа са лаком (ЛИО) и умереном интелектуалном ометеношћу (УИО). Други циљ је утврђивање повезаности елементарних логичких структура и вербалног планирања са независним варијаблама (пол, узраст, категорија интелектуалне ометености и двострука дијагноза) код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу. Трећи циљ је утврђивање односа између елементарних логичких структура и вербалног планирања код одраслих особа са интелектуалном ометеношћу. Узорком је обухваћено 45-оро испитаника, старости између 27. и 62. године. Узорак је уједначен према полу, категорији интелектуалне ометености и постојању двојне дијагнозе. За процену способности вербалног планирања коришћен је Тест 20 питања из Протокола за процену егзекутивних функција (Gligorović i sar., 2015), док су за процену елементарних логичких структура коришћени задаци серијације, квантификације инклузије класа и хијерархијске класификације из другог дела Протокола за процену мишљења (Gligorović i sar., 2015). Налази истраживања указују на то да постигнућа одраслих испитаника на задатку вербалног планирања и задацима елементарних логичких структура спадају у категорију делимично успешних резултата. Проценом односа способности вербалног планирања и независних варијабли, утврђене су статистички значајне разлике у перформансама на варијаблама иницијалне концептуализације и броја општих питања у односу на категорију интелектуалне ометености. Такође, утврђене су статистички значајне разлике у перформансама на варијабли појединачних питања у односу на узраст, као и на варијабли псеудоопштих питања у односу на постојање двојне дијагнозе. Проценом односа елементарних логичких структура и независних варијабли, утврђене су статистички значајне разлике у перформансама на задатку хијерархијске класификације, као и на укупном броју остварених поена на задацима елементарних логичких структура у односу на категорију интелектуалне ометености. Проценом односа вербалног планирања и елементарних логичких структура, долазимо до закључка да способност серијације позитивно корелира са бројем општих питања, док способност квантификације инклузије класа позитивно корелира са бројем општих питања, иницијалном концептуализацијом, скором ефикасности, и успехом на задатку вербалног планирања, односно доласком до тачног решења. На основу тога, може се сматрати да је способност квантификације инклузије класа најјаснији израз способности планирања.

Planning ability involves creating a mental representation of the problem itself, selecting a solution strategy, and evaluating the effects of that activity. It belongs to the domain of brains executive functions. Significant shifts in the maturation of executive functions are thought to coincide with Piaget's stages of intellectual development. At the stage of logical operations, at the age of 7, the child's thinking becomes operational, and the ability to coordinate relations in the form of elementary logical structures - serialization and classification - develops. The first goal of our research is to determine the level of development of elementary logical structures and verbal planning in adults with mild and moderate intellectual disabilities. The second goal of our research is to determine the association between elementary logical structures and verbal planning with independent variables such as gender, age, intellectual disability category and dual diagnosis in the adults with intellectual disabilities. The third goal of our research is to determine the relationship between elementary logical structures and verbal planning in adults with intellectual disabilities. The research included sample of 45 subjects, aged between 27 and 62 years. The sample is matched by gender, category of intellectual disability and dual diagnosis. "20 Questions Test" from the Protocol for the Evaluation of Executive Functions (Gligorović et al., 2015) was used to evaluate verbal planning skills, while for the evaluation of the elementary logical structures those were the tasks of the serialization, quantification of class inclusion and hierarchical classifications from the second part of the Protocol for the Evaluation of Opinion Ability (Gligorović et al., 2015). The research findings indicate that the accomplishments of adult respondents on the verbal planning task and the tasks of elementary logical structures fall into the category of partially successful outcomes. By assessing the relationship between verbal planning ability and independent variables, statistically significant differences in performance were found on the variables of initial conceptualization and the number of general questions in relation to the category of intellectual disability. There were also statistically significant differences in performance on the variable of individual questions in relation to age, as well as in the variable of pseudo-general questions in relation to the existence of dual diagnosis. By evaluating the relationship between elementary logical structures and independent variables, statistically significant differences in performance on the hierarchical classification task were found, as well as on the total number of points scored on the tasks of elementary logical structures in relation to the category of intellectual disability. By assessing the relationship between verbal planning and elementary logical structures, we conclude that the ability to serialize positively correlates with a number of general questions, while the ability to quantify class inclusion positively correlates with a number of general questions, initial conceptualization, rapid efficiency, and success in the task of verbal planning, that is, giving the correct answer. On this basis, it can be considered that the ability to quantify class inclusion is the clearest expression of planning ability.