Socijalno ponašanje blizanaca sa poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Социјалне интеракције близанаца са поремећајем из спектра аутизма (у даљем тексту ПСА) нису често истраживана тема у нашој земљи, а сведоци смо пораста броја деце и близанаца са овим тешкоћама у школама и вртићима. Интеракције близанаца су увек специфичне и различите од интеракција деце која нису близанци, без обзира на ток њиховог развоја. Истраживање приказано у овом мастер раду спроведено је са циљем идентификовања специфичности социјалног понашања близанаца са ПСА у школском окружењу. Истраживали смо разлике између различитих парова близанаца, затим унутар близаначког пара, између прворођених и другорођених, монозиготних и дизиготних, и то у односу на карактеристике које одликују њихово социјално понашање (иницирање, трајање интеракција, партнер у интеракцији, тип игре, тип интеракције, однос у интеракцији). У истраживању су учествовала три пара близанаца, укупно шест дечака, узраста од четири и по до девет и по година. Поред Општег упитника, који су попунили родитељи близанаца, користили смо и Протокол за кодирање социјалног понашања који је креиран за потребе овог истраживања на основу два постојећа протокола (Twin Interaction Rating Scale, DiLalla, 2006; Coding of Individual and Dyadic Play, Lieber & Beckman, 1991), Гилијамову рејтинг скалу за аутизам (Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition, GARS-3; Gilliam, 2013) и Упитник за процену зиготности – адаптирану верзију (Zygosity Questionnaire for Young Twins; Goldsmith, 1991, адаптиран од стране Price et al., 2000). Резултати овог истраживања су показали да се близанци најчешће укључују у игре манипулативног типа, као и да њихове интеракције трају кратко. Није уочена разлика у трајању интеракција које иницира близанац или друго дете, док интеракције које иницира наставник трају дуже. Избор типа игре се може довести у везу са партнером у интеракцији, као и са редоследом рођења и зиготношћу. Трајање интеракције са наставником је било значајно дуже од интеракције са другим дететом или унутар близаначког пара. Близанци су најређе ступали у међусобне интеракције, за разлику од интеракција са наставницима или са другом децом. Наставници и близанци су подједнако често иницирали интеракције. Као најзаступљенији тип интеракције уочили смо „једноставно социјално понашање“. Забележене су значајне разлике у доминантности између проворођених и другорођених близанаца, док на пољу агресивности није било значајних разлика. Крајњи резултати овог истраживања нам откривају неке од спефицичности социјалног понашања близанаца са ПСА. Разлике међу паровима близанаца, али и међу самим близанцима говоре о индивидуалности сваког од њих, независно од сличних генетских и срединских утицаја. У наредним истраживањима би требало детаљније испитати сличности и разлике у социјалном понашању већег броја близанаца са ПСА, као и близанаца типичног развоја у школском окружењу и ван њега.

Social interactions of twins with ASD are a not frequently researched subject in our country, and yet we are witnessing an increase in the number of children and twins with autism spectrum disorder in schools and kindergartens. Twin interactions are always specific and different from the interactions of non-twin children, regardless of the course of their development. The research presented in this master thesis was conducted to identify specific social behavior of twins with ASD in school setting. We have examined differences between twin pairs, twins themselves, between first-born and second-born, monozygotic and dizygotic, in regard to characteristics that reflect their social behavior (initiation, duration of interactions, partners in interaction, type of play, type of interaction, attitudes during interaction). Participants in this research were three pairs of twins, six boys in total, 4.5 to 9.5 years old. In addition to the General Questionnaire completed by the twin parents, we also used the Social Behavior Coding Protocol, which was created for the purposes of this research based on two existing protocols (Twin Interaction Rating Scale, DiLalla, 2006; Coding of Individual and Dyadic Play, Lieber & Beckman, 1991), Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition, GARS-3 (Gilliam, 2013) and Zygosity Questionnaire for Young Twins (Goldsmith, 1991, adapted by Price et al., 2000). The results of this study showed that twins are most often involved in manipulative play, and that their interactions last for a short amount of time. No difference was observed in the duration of the interactions initiated by the twin or another child, while the interactions initiated by the teacher lasted longer. The choice of type of play can be related to the interaction partner as well as birth order and zygosity. Тhe duration of the interaction with the teacher was significantly longer than the interaction with the other child or within the twin pair. Twins rarely interacted with each other, as opposed to interacting with teachers or with other children. Teachers and twins alike often initiated interactions. As the most common type of interaction, we have observed "simple social behavior". Significant differences in dominance were observed between first-born and second-born twins, while no significant differences were found in the field of aggression. The end results of this study reveal to us some of the specifics of social behavior of twins with ASD. The differences between the twin pairs, but also between the twins themselves, speak of the individuality of each of them, independently of similar genetic and environmental influences. Future research should examine more closely the similarities and differences in social behavior of a larger number of twins with ASD, as well as typicaly developing twins, both within and outside the school setting.