Faktori koji utiču na uključenost roditelja u obrazovni proces dece s poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Истраживање приказано у овом раду спроведено је са циљем да се утврди да ли постоји повезаност између стреса, депресије, субјективног благостања и односа са наставницима у школи са укљученошћу родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма у образовни процес, као и да ли постоји разлика у укључености у образовни процес између родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма и родитеља деце типичне популације. У истраживању је учествовало 50 родитеља деце типичне популације и 50 родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма. Социо-демографски подаци су прикупљени уз помоћ општег упитника који садржи питања отвореног и затвореног типа. Укљученост родитеља у образовни процес је испитивана уз помоћ инструмента Механизам за мерење родитељског учешћа (The Parental Involvement Mechanism Model; Hoover-Dempsey & Sandler, 2005). Однос између родитеља и наставника мерен је помоћу Скале односа родитељ – наставник – верзија за родитеље (Parent – Teacher Relationship Scale – II, PTRS – II; Vickers & Minke, 1995). Процена стреса у односу на разне животне догађаје измерена је Листом животних догађаја и промена у породици (Family Inventory of Life Events and Changes; McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983). За процену депресивних црта коришћена је Скала депресивности (SD skala; Novović, Biro, & Nedimović, 2009), а субјективно благостање родитеља испитано је помоћу Скале за процену субјективног благостања (Kratka skala subjektivnog blagostanja, Jovanović & Brdarić, 2008). Тежина клиничке слике аутизма утврђена је уз помоћ упитника GARS-3 (Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition; Gilliam, 2014). Резултати овог истраживања указују на то да родитељи деце типичног развоја показују виши степен родитељског охрабривања, подстицаја и упутстава ка својој деци од родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма. Нема статистички значајне повезаности између узраста деце и укључености родитеља у образовни процес, док је позитивна повезаност између образовног нивоа и укључености у образовни процес пронађена само код родитеља деце типичне популације. Високе нивое укључености у образовни процес прате ниски нивои депресије и стреса код обе групе родитеља, као и виши нивои позитивног субјективног благостања. Укљученост у образовни процес родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма се не разликује у односу на тежину клиничке слике аутизма. Веза између укључености у образовни процес деце и односа који родитељи остварују са наставницима пронађена је само код родитеља деце типичне популације. Будућим истраживањима би требало испитати процесе који доводе до повећане изложености стресним стимулусима и за последицу имају депресивне реакције код родитеља школске деце. Такође, требало би испитати и степен задовољства школским услугама, како би се пружила ефикаснија помоћ родитељима који се боре са вишеструким изазовима одгајања деце.

The research presented in this paper was carried out with the aim of determining whether there is a relation between stress, depression, subjective well-being and relationships with school teachers and involvement of parents of children with autism spectrum disorder in the educational process, and whether there is a difference in involvement in the educational process between parents of children with autism spectrum disorder and parents of typical children. The research involved 50 parents of children of a typical population and 50 parents of children with autism spectrum disorder. Socio-demographic data were collected with the help of a general questionnaire containing open and closed questions. The involvement of parents in the educational process was examined with the help of the Parental Involvement Mechanism Model (The Parental Involvement Mechanism Model; Hoover-Dempsey & Sandler, 2005). The relationship between parents and teachers was measured using Scale relationship parent – teachers – parent Version (Parent – Teacher Relationship Scale – II, PTRS – II; Vickers & Minke, 1995). Estimation of stress in relation to various life events was measured by the Family Inventory of Life Events and Changes (Family Inventory of Life Events and Changes; McCubbin, Patterson, & Wilson, 1983). Scale of Depression was used for the assessment of depressive traits (SD Scale; Novović, Biro, & Nedimović, 2009), and the subjective well-being of parents was examined using Scale for the assessment of subjective well-being (Short Scale of Comparative Wellbeing; Jovanović & Brdarić, 2008). The severity of the clinical picture of autism was determined using the GARS-3 (Gilliam Autism Rating Scale - Third Edition; Gilliam, 2014). The results of this study showed that parents of children of typical development show higher levels of parental encouragement, incentives, and guidance than parents of children with autism spectrum disorder. There is no statistically significant association between children's age and parental involvement in the educational process, whereas a correlation between educational level and involvement in the educational process was found only in parents of children of the typical population. High levels of involvement in the educational process are accompanied by low levels of depression and stress in both groups of parents as well as higher levels of positive subjective well-being. Involvement in the educational process of parents of children with autism spectrum disorder does not differ with regard to the severity of the clinical picture of autism. The relationship between involvement in the educational process of children and the relationship that parents have with teachers was found only in parents of children of the typical population. Future research should examine the processes leading to increased exposure to stress stimuli and resulting in depressive reactions in parents of school children. Also, the degree of satisfaction with school services should be examined in order to provide more effective assistance to parents coping with the multiple challenges of child rearing.