Uključenost i angažovanje dece sa poremećajem iz spektra autizma u porodične i vrtićke rutine

Abstract

Рутине су саставни део свакодневног живота свих људи. Ови понављајући облици понашања се нужно стичу у социјалном контексту, а првобитне рутине се усвајају у породичном окружењу. Породичне и вртићке рутине имају сличности и разлике, а оба облика рутина утичу на различите домене развоја детета. У којој мери ће рутине да допринесу говорно-језичком, социо-емоционалном развоју детета, усвајању социјално пожељних облика понашања, као и достизању одговарајућег нивоа независности и самосталности, зависи од нивоа укључености и ангажовања детета у овим рутинама. Досадашња истраживања су показала да деци са поремећајем из спектра аутизма (у даљем тексту ПСА) рутине олакшавају свакодневно функционисање. Репетитивност, устаљеност и предвидљивост које се сматрају карактеристичним за рутине одговарају потребама особа са ПСА. Међутим, постојаност породичних рутина не погодује увек другим члановима породице с обзиром на то да су рутине у потпуности подређене детету са ПСА, те је квалитет живота породице као целине угрожен. Уочава се да деца са ПСА испољавају значајно нижи ниво укључености и ангажовања у вртићке рутине у односу на вршњаке типичне популације (у даљем тексту ТП). Циљ истраживања приказаног у овом раду је да се утврде разлике у нивоу укључености и ангажовања у породичним и вртићким рутинама између деце са ПСА и деце ТП. Поред тога биће испитана повезаност узраста, тежине ПСА, типа рутине и нивоа укључености и ангажовања у породичне и вртићке рутине код деце са ПСА. Узорак обухвата тридесеторо деце са ПСА и подједнако деце ТП оба пола, узраста од три до шест година. Резултати овог истраживања су показали да деца са ПСА имају нижи ниво укључености и ангажовања у породичне и вртићке рутине у односу на вршњаке ТП. Узрасне разлике у нивоу укључености и ангажовања утврђене су само у вртићком окружењу, при чему су старија деца са ПСА испољила виши ниво укључености и ангажовања у односу на млађу. Исти резултати добијени су и приликом испитивања повезаности тежине ПСА са нивоом укључености и ангажовања – тежина ПСА се показала релевантном у вртићким условима, односно, деца са већим степеном тешкоћа испољавају мању укљученост и ангажовање.

Routines are an integral part of everyday life. These repetitive behaviors are necessarily acquired in a social context, and the original routines are adopted in a family setting. Family and kindergarten routines have similarities and differences and both forms of routines affect different domains of child development. The extent to which routines contribute to the speech-language, socio-emotional development of the child, the adoption of socially desirable behaviors, and the achievement of an appropriate level of independence depends on the level of participation and engagement of the child in these routines. Research to date has shown that routines make day-to- day functioning easier for children with autism spectrum disorders (hereinafter referred to as ASD). The repetitiveness, stability and predictability that characterize routines meet the needs of people with ASD. However, in many cases family routines do not benefit other family members as the routines are fully subordinated to the needs of a child with ASD and the quality of life of the family as a whole is compromised. It is observed that children with ASD exhibit significantly lower levels of participation and engagement in kindergarten routines than peers in the typical population (hereinafter referred to as TP). The aim of the research presented in this paper is to identify differences in the level of participation and engagement in the family and preschool routines between children with ASD and children with TP. In addition, the relationship of age, severity of ASD, type of routine, and level of participation and engagement in family and preschool routines in children with ASD will be examined. The sample included thirty children with ASD the same number of children of TP of both sexes, aged three to six years. The results of this study showed that children with ASD had a lower level of participation and engagement in the family and preschool routines than their peers. Age differences in the level of participation and engagement were found only in the preschool setting, with older children with ASD showing higher levels of participation and engagement than the younger ones. The same results were obtained when examining the relationship of ASD severity with participation and engagement levels – ASD severity proved to be relevant in preschool, that is, children with severe difficulties exhibited less participation and engagement.