Povezanost koncepta amoralnosti sa kvalitetom života kod studenata Univerziteta u Beogradu

Abstract

Када је реч о концепту Аморалности, поставља се питање да ли се ради о систему ставова, вредности или црти личности. Комплексност појма захтева различите приступе како би се истражили сви аспекти и објаснило понашање човека. Неопходно је нагласити да нису сва понашања морално релевантна већ да постоје одређене категорије попут морално неутралног понашања што доводи до закључка да мора постојати моменат који означава да је понашање било „морално по мотивацији“. Морално понашање ће бити релевантно уколико се јавља као последица експлицитне, индиректне или нерефлективне моралне акције. На аморално понашање велики утицај имају и црте личности које су приказане кроз неколико модела од којих су најзначајнији Петофакторски модел, HEXACO модел и Мрачна тријада. Кроз призму аморалности и агресивности посматрају се и појмови из позитивне психологије попут среће, добробити и задовољства животом. Уочавају се велика преклапања приликом дефинисања ових појмова тако да се често користе и као синоними. С обзиром да је субјективна добробит шири појам, опште задовољство животом можемо класификовати као њену когнитивну компоненту. Ако стање у друштву дозвољава појединцу да задовољи своје потребе на легитиман и адекватан начин, субјективно благостање и позитивна слика о себи расту што доводи до већег задовољства животом. Предмет овог истраживања је повезаност концепта Aморалности са квалитетом живота који се огледа у општем задовољству животом у популацији студената Универзитета у Београду. У складу са предметом, постављени су следећи циљеви истраживања: научно објашњење повезаности између Аморалности и квалитета живота код студената Универзитета у Београду и научно објашњење односа између Аморалности и квалитета живота са једне и социодемографских карактеристика испитаника са друге стране. За потребе остваривања наведених циљева, реализовани су следећи задаци: утврђивање социодемографских карактеристика испитаника (пол, узраст, факултет, образовање родитеља и субјективна процена материјалног стања на датој скали); процена појединачних димензија квалитета живота испитаника који се огледа кроз опште задовољство животом и процена појединачних димензија Аморалности које утичу на понашање испитаника. Истраживање је спроведено путем онлајн анкете анкете која је студентима Универзитета у Београду била доступна на друштвеним мрежама у периоду од 01. маја до 30. јуна. Укупан број испитаника је 249 од чега је 97 (38,96%) испитаника мушког пола, а 152 (61,04%) женског пола. За прикупљање података коришћен је анкетни упитник који садржи питања о социодемографским карактеристикама потребним за ово истраживање, питања која се односе на опште задовољство животом и питања која се односе на степен Аморалности која је присутна код испитаника. Резултати спроведеног истраживања указују на постојање везе између Аморалности и општег задовољства животом. Анализе су показале малу негативну линеарну корелацију (rs=-0,25, p<0,01) на основу чега закључујемо да особе са високим степеном Аморалности испољавају низак степен задовољства животом.

When it comes to the concept of amorality, the question is whether it is a system of attitudes, values, or personality traits. The complexity of the concept requires different approaches in order to explore and explain all aspects of human behavior. It is necessary to emphasize that not all behavior is morally relevant but that there are certain categories, such as morally neutral behavior which leads to the conclusion that there must be a moment to indicate that the conduct was "morally by motivation." Moral behavior will be relevant if it occurs as a result of explicit, indirect or nonreflective moral action. Immoral behavior is greatly influenced by personality traits that have been shown through several models of which the most important are Five-factor model, HEXACO model and Dark triad. Several concepts of positive psychology, such as happiness, well-being and life satisfaction are observed through the prism of immorality and aggression. There is a large overlap in defining these terms that they are so often used synonymously. Due to the subjective well-being being a broader concept, general life satisfaction can be classified as its cognitive component. If the state of society allows individuals to meet their needs in a legitimate and appropriate way, subjective well-being and positive self-image grow which leads to greater life satisfaction The subject of this research is the correlation between the concept of immorality and the quality of life that is reflected in the general life satisfaction in the population of students of the University of Belgrade. In accordance with the case, the following objectives of research are set: scientific explanation of the correlation between immorality and quality of life among the students of the University of Belgrade and scientific explanation of the correlation between the amorality and the quality of life on one side and socio-demographic characteristics of respondents from the other side. For the purpose of achieving these objectives, the following tasks are set: determining the socio-demographic characteristics of the subjects (sex, age, Faculty of Education, education of parents and subjective evaluation of the material well-being at the given scale); assessment of individual dimensions of subjects’ quality of life that is reflected in the general life satisfaction and evaluation of individual dimensions of amorality that influence the respondents’ behavior. The survey was conducted via an online survey which was available on social networks in the period from May 1st to June 30th. The total number of respondents was 249, of which 97 (38.96%) male respondents and 152 (61.04%) females. A questionnaire containing questions on socio-demographic characteristics required for the survey, questions relating to the general satisfaction with life and questions related to the degree of immorality that is present with respondents was used for the data collection. The results of the research indicate the existence of correlation between immorality and general life satisfaction. Analysis showed a small negative linear correlation (rs = -0,25, p <0,01) on the basis of which implies that a person with a high degree Amorality exhibit low life satisfaction.