Učestalost zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod adolescenata sa graničnim poremećajem ličnosti

Abstract

Поремећаји личности су трајни обрасци нефлексибилног и неприлагођеног мишљења, осећања и деловања, који узрокују значајну субјективну патњу и оштећења у друштвеном и професионалном функционисању. Поремећаји личности сматрају се озбиљним, медицинским и научним проблемом. Гранични поремећај личности карактерише первазивни образац нестабилне афективне регулације, контроле импулса, међуљудских односа и слике о себи. Ови обрасци су свеприсутни, најчешће почињу у адолесценцији и перзистирају кроз одрасло доба. Особе са овим поремећајем имају јако нестабилне интерперсоналне односе. Склоне су свађању, раздражљивe, понашају се непредвидиво и импулсивно (проблеми са коцкањем, прекомерно трошење новца, преједање, промискуитет, злоупотреба дрога и алкохола). Не подносе самоћу и имају константан страх од напуштања од стране других људи, а односи често осцилирају између екстремне идеализације до екстремног обезвређивања. Циљ овог рада је утврђивање учесталост злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцената са граничним поремећајем личности, односно у којој мери особе са овим поремећајем користе психоактивне супстанце. Овај рад се састоји из две целине. У теоријском делу су детаљније описана личност, поремећаји личности а посебна пажња је усмерена на детаљно описивање граничног поремећаја личности кроз историју, појмовна одређења, етиологију, третман и друге котраверзе које се тичу овог поремећаја. У теоријском делу су такође описане психоактивне супстанце које су предмет овог истраживања, њихов утицај, последице као и веза са развојним периодом адолесценције. Емпиријски део садржи детаљaн опис предмета, циљева, задатка, хипотеза и методологије (узорак, инструменти и методе обраде података) истраживања. У овом делу су систематски приказани подаци који су добијени приликом тестирања испитаника и тичу се структуре породице, историје болести, примењене терапије, злоупотребе психоактивних супстанци, насиља и резултате на скалама МИНИ, БПРС, СДС. Поред испитаника који имају гранични поремећај личности, постојао је и не клинички узорак (здрава популација) чији су резултати упоређивани са клиничким узорком. Закључак: На основу анализе добијених података, дошло се до сазнања да велики број, тачније трећина испитаника готово свакодневно користи психоактивне супстанце што је доста већи број корисника у односу на здраву популацију.

Personality disorders represent permanent patterns of inflexible and maladaptive thinking, feelings and actions, which cause significant personal suffering and impairment in social and professional functioning. Personality disorders are considered to be serious medical and scientific issues. Borderline personality disorder is characterized by a pervasive pattern of unstable affective regulation, impulse control, interpersonal relationships and self-image. These patterns are ubiquitous and usually starts in adolescence and persist throughout the adulthood. People with this disorder tend to develop unstable interpersonal relationships. They are prone to arguing, irritability, unpredictive and impulsive behavior (gambling problems, overeating, promiscuity, substance use). They don`t deal well with loneliness and are afraid of abandonment. Their relationships often oscillate between extreme idealization and extreme devaluation. The goal of this study is to determine the frequency of substance abuse among adolescents with the borderline personality disorder. This paper consists of two parts. The theoretical part contains the description of the personality and personality disorders with the special attention on being paid to inspecting the borderline personality disorder trough it’s history, conceptual definitions, etiology, treatment and other controversy related to this condition. Furthermore, this part contains the description of the psychoactive substances that are subject of this research and explores their impact, consequences and relations to adolescence. The empirical part contains a detailed description of the subject, objectives, tasks, hypotheses and methodology (research sample, instruments and data processing methods) of the research. The data obtained in this include the information on the subject’s family structure, medical history, treatment, substance abuse, violence and scores on the MINI, BPRS and SDS scales, and are systematically presented in the empirical section of the study. In addition to subjects with the borderline personality disorder, the research included the observation of a non- clinical sample (healthy population) whose results were compared with the clinical sample. Conclusion: Based on the analysis of the obtained data, it was concluded that a large number, namely one third of the respondents use psychoactive substances almost daily, which is a much larger number of users compared to what is found in the healthy population.