Učestalost zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod adolescenata sa depresijom

Abstract

Депресија представља један од најчешћих менталних поремећаја данашњице. Депресија је емоционално стање за које је карактеристично осећање туге, жалости, нерасположења и утучености. Реч "депресија" обухвата широк спектар стања, од пролазног нерасположења до озбиљног психијатријског поремећаја који угрожава живот. Насупрот нормалном осећању туге које се може јавити код сваке особе, депресија по својој јачини, трајању и степену дисфункционалности одступа од свакодневних промена расположења Дуго сe веровало да адолесценти и деца не могу патити од депресивних поремећаја, као и да постоје тзв. „маскирана депресија“ или „ депресивни еквиваленти“ у којe су укључивани различити типови емоционалних проблема и поремећаја понашања, a за које се сматрало да у основи имају депресију као узорак. Последњих неколикo деценија, пажња критичара и истраживача је све више усмерена на проучавање феномена депресивности деце и адолесцената. Разлог томе је, свакако, преокрет у схватању депресивности у овом животном периоду. Развој клиничке психологије детињства и адолесценције, као и све утицајније парадигме у оквиру развојне психологије и психопатологије утицале су и на промене у дотадашњем схватању Данас, подаци показују да је велики депресивни поремећај чест и озбиљан поремећај чији је почетак често у детињству. Научно поље етиологије депресивности у детињству и адолесценцији је сваким даном богатије за ново и дубље сазнање како о факторима који их подстичу и одржавају, тако и о повезаности депресије са другим поремећајима. Као један од фактора који подстиче и одржава депресију код адолесцената, у стручној литератури се све чешће види повезаност депресије и злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцената. Афективни поремећаји, посебно депресија, као и анксиозност и напади страха, уз зависност од психоактивних супстанци, предстваљају озбиљне и широко распрострањене проблеме савременог света. Врло често, страх и депресија су представљени као фактори који два пута повећавају ризик за злоупотребу психоактивних супстанци. У складу са наведеним, предмет мастер рада је научно објашњење повезаности између депресије, са једне стране, и злоупотребе психоактивних супстанци, са друге стране. Такође, постављен је и циљ мастер рада и он се односи на утврђивање повезаности између депресије и злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцената, што би даље допринело, пре свега, проширењу укупног фонда научног знања о повезаности депресије и злоупотребе психоактивних супстанци, док би у практичном смислу имао циљ, планирања превенције и ране интервенције усмерене на адолесценте и младе. Мастер рад се састоји из два дела и то теоријског и истраживачког. У оквиру теоријског дела, рад је подељен у три целине, при чему је у оквиру прве целина пажња усмерена на теоријско објашњење депресије као најраспрострајнијг поремећаја расположења. У оквиру друге целине говори се о периоду адолесценције као ризичној развојној фази у животу сваког човека и погодном тлу за развијање психичких поремећаја али као и о периоду када се најчешће почиње са злоупотребом психоактивних супстанци. У оквиру последње целине, дат је теоријски приказ појма и каракеристике злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцената. Eмпиријски део садржи детаљан опис предмета, циљева и задатака мастер рада, хипотеза и методологије (узорак, инструменти и метод обраде података) истраживања. Поред испитаника којима је дијагностикована депресија, постојао је и не клинички узорак ( здрава популација) чији су резултати упоређивани са клиничким узорком. Закључак: Сумирањем резултата истраживања, дошли смо до сазнања да депресија није фактор који ће утицати на то да испитаници из испитиване групе чешће злоупотребљавају психоактивне супстанце у односу на контролну групу.

Depression represents one of the most common mental disorders of today. Depression is an emotional state which is characterized by feelings of sadness, mourning, being indisposed and dejection. The word “depression” includes a wide range of conditions, from temporary indisposition to serious psychiatric disorderendangering life. Unlike a normal feeling of sadness which can occur in any person, depression differs from everyday mood swings by its strength, duration and degree of dysfunction. It was believed that adolescents and children cannot suffer from depressive disorders, that there wasa so called “masked depression” or “depression equivalents” which included different types of emotional problems and disorders which were considered tobe the cause of it.In the last few decades, critics and researchers have focused more on studying the phenomenon of depression in children and adolescents. Naturally, it is because the idea of depression at this age has changed completely. The development of clinical psychology of childhood and adolescence, as well as ever stronger paradigms within development psychology and psychopathology, have influenced the changes in the previous concepts of it. Today, data show the major depressive disorder is a very frequent and serious disorder whose beginning often lies in the childhood period. The scientific field of etiology of depression in children and adolescents is richer every day for a new and deeper knowledge both about the factors inducing and maintaining them and about the connection between depression and other disorders. Experts have often noticed the connection between depression and the abuse of psychoactive substances as one of the factors inducing and maintaining depression in adolescents. Affective disorders, especially depression, as well as anxiety and panic attacks, together with psychoactive substance addiction, are serious and widely spread problems of the modern world. Very often, fear and depression are seen as factors which doubly increase the risk of psychoactive substance abuse. It is assumed that a large number of drug addicts primarily or secondarily show permanent forms of depressive disorders. Depression is connected both to personality types and the conflicts in the adolescent period. Having in mind all the above said, the purpose of this master’s thesis is to establish the connection between depression and psychoactive substance abuse, which would further enlarge the total corpus of scientific knowledge concerning the connection between depression and psychoactive substance abuse, while in practice, its goal would be planning prevention and early intervention targeting adolescents and young people. The thesis consists of two parts, theoretical and research. The theoreticalpart is divided into three parts. The first part is focused on the theoretical definition of depression as one of the most widely spread mood disorders. The second part talks about the period of adolescence as a risky development phase in the life of any man and a suitable base for psychiatric disorders, as well as the period when it is most likely for the psychoactive substance abuse to start. The last part consists of theoretical overview of the term itself and the characteristics of psychoactive substance abuse in adolescents. The research part consists of the overview of the research itself and the discussion about the results.