Neki specifični pogledi odraslih gluvih osoba

Abstract

Циљ истраживања је био да се установе неки специфични погледи одраслих глувих особа који се односе на сферу језика, образовања, информисаности и културе. Истраживање је обухватило 50 глувих и наглувих особа, од којих 25 (50%) мушког и 25 (50%) женског пола. Узраст испитаника је био од 20 до 86 година при чему је просечна старост износила 46,8015,72 (АС=51,6816,29 година за мушкарце, АС=41,9213,78 година за жене). У истраживању је учествовало 45 глувих и 5 наглувих особа. У узорку глувих 44% њих је слушно оштећење добило по рођењу. Највећи број испитаника је завршило основну школу (Н=35) и средњу школу (Н=40) за глуве и наглуве ученике. Истраживање је обављено током јуна и јула месеца 2019. године у Организацији глувих Нови Сад у Новом Саду. Инструмент који је коришћен у сврхе овог истраживања је сегмент специјално дизајнираног упитника (Обрадовић, 2016). Упитником су обухваћене следеће области: општи подаци о испитаницима; слушно оштећење, рехабилитација, образовање, знаковни језик, информисаност, фактори који утичу на интеграцију и социјализацију и рад Савеза глувих и локалних организација. Добијени подаци су обрађени у статистичком пакету СПСС.23 (енг. SPSS-Statistical Package for the Social Sciences, V.23; SPSS Inc, Chicago, Illinois, USA). За одређене варијабле израчунати су централни параметри: аритметичка средина (АС), стандардна девијација (СД), минимални резултат (Мин.) и максимални резултат (Макс). На све варијабле је примењена дистрибуција једноставних френквенција, док је код појединих израчунат њихов процентуални удео и Хи – квадрат тест. Хи– квадрат тест са унакрсним табелирањем (енг. Chi- Square Crosstabulation) је био примењен на једну варијаблу. Резултати истраживања указују да испитаници у највећем броју користе комбинован начин комуникације са околином, што подразумева вербално, знаковним језиком, дактилологијом, мимиком и писаним путем. Глуви и наглуви користе знаковни језик у општини и у заједници глувих као и на свим манифестацијама које су у организацији те заједнице. У оквиру коминикације утврђена је статистички значајна разлика у начину комуникације у 16 од 19 варијабли. Облици комуникације на даљину које најчешће користе глуве и наглуве особе су СМС поруке и интернет путем мобилног телефона и друштвена мрежа Фејсбук, где је такође утврђена статистички значајна разлика у облицима и мери коришћења комуникације на даљину. Уочено је да постоји статистички значајна разлика у нивоу задовољства остваривањем својих права у области информисаности између испитаника, у корист испитаника који су незадовољни остваривањем својих права у области информисаности од стране јавних националних, регионалних и локалних гласила. Испитаници су углавном незадовољни радом надлежних јавних служби, на статистички значајном нивоу, и то највише у социјалној заштити и радом служби при остваривању права на породично правну заштиту и финансијску подршку породици са децом. С обзиром да су испитаници били делимично задовољни различитим културним програмима који се спроводе у заједници глувих, наредна истраживања би се могла усмерити и у овом правцу у циљу дефинисања разлога за делимично задовољство глувих и за даље унапређење рада и културних програма у овој заједници.

The aim of the study was to identify some specific views of deaf adults in the field of language, education, information and culture. The study included 50 deaf and hard of hearing persons, of whom 25 (50%) were male and 25 (50%) were female. The age of the respondents ranged from 20 to 86 years with the average age being 46.8015.72 (Mean = 51.6816.29 years for men, Mean = 41.9213.78 years for women). The survey was conducted during June and July 2019 at the Organization of the Deaf Novi Sad in Novi Sad. The instrument used for the purpose of this research is a specially designed questionnaire that was also used in the preparation of the PhD dissertation by Obradović, V. (2016). The questionnaire covered the following areas: general data on respondents; hearing impairment, rehabilitation, education, sign language, awareness, factors affecting integration and socialization and the work of the Alliance of Deaf and Local Organizations. The obtained data were processed in the statistical package SPSS.23 (SPSS-Statistical Package for the Social Sciences, V.23; SPSS Inc, Chicago, Illinois, USA). The distribution of simple frequencies was applied to all variables, while for some of them the percentage contribution was calculated and Hi-square test was also applied. The Chi-Square Crosstabulation test was applied to a single variable. The study involved 45 deaf and 5 hard of hearing persons. In the deaf sample, 44% of them received hearing impairment at birth. The majority of respondents completed elementary school (N = 35) and high school (N = 40) for deaf and hard of hearing students. The results of the research indicate that the respondents mostly use a combination of communication with the environment, which includes verbal, sign language, typology, mimicry and writing. Deaf and hard of hearing use sign language in the municipality and in the Deaf community as well as in all manifestations organized by that community. Within the communication, a statistically significant difference in the mode of communication was identified in 16 of the 19 variables. The forms of distance communication most commonly used by deaf and hard of hearing persons are SMS and internet via mobile phone and social network Facebook, which also found a statistically significant difference in the forms and extent of use of distance communication. It was noted that there is a statistically significant difference in the level of satisfaction in realization of their rights in the field of information between the respondents, for the benefit of the respondents who are dissatisfied with realization of their rights in the field of information by public national, regional and local media. Respondents are partially satisfied with the appearance of deaf and hard of hearing persons in TV media, information from the SGNS and information from the deaf organization of which the respondents are members, and also found a significant difference in these variables compared to other levels of satisfaction. Respondents overwhelmingly expressed dissatisfaction in all the variables regarding the realization of their rights to use sign language in everyday life. A statistically significant difference was found in favor of dissatisfied respondents, where the majority of them were dissatisfied with realization of their rights in social protection services and in the classification services. The majority of respondents had the opinion that the mentioned factors partly influence the integration and socialization of deaf persons, and a significant difference was found between this level of satisfaction and all others in all variables. They believe that the influencing factor is information from the Union of the Deaf and Hard of Hearing of Serbia. Respondents are generally dissatisfied with the work of the competent public services, at a statistically significant level, most notably in social protection and the work of services in charge of family legal protection rights and financial support for families with children. Respondents expressed partial satisfaction in certain variables, where a significant difference was also found, and where respondents were most partially satisfied with the work of the services and leadership in their organization of the deaf and the work of services and leadership in the Union of the Deaf and Hard of Hearing of Serbia. The majority of respondents who were included in this study never get involved in cultural and artistic societies and sections of cultural creativity, where a significant difference in the frequency of inclusion was observed. Most of the deaf and hard of hearing people, occasionally, are included in the KUD of the deaf and hard of hearing people and in the cultural sections in the organization of the deaf and hard of hearing, which was expected and at a significant level. Respondents are generally partially satisfied with the programs of cultural creativity at the level of the Union of the Deaf and Hard of Hearing of Serbia, as well as with the programs of cultural creativity implemented in the organization, at a statistically significant level in relation to other types of frequency. Since the respondents were partially satisfied with the different cultural programs that are implemented in the Deaf community, further research could also be focused in this direction in order to define the reasons for partial satisfaction of the deaf and for further improvement of labor and cultural programs in the community.