Fonološka svesnost i sposobnost čitanja kod dece sa disgrafičnim rukopisom

Abstract

Према Голубовић (1998, 2000, 2003, 2005, 2011), дисграфија је специфична сметња у развоју, учењу и стицању способности писања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха, одговарајуће едукације и социјалних услова. Циљ овог рада је утврђивање карактеристика фонолошке свесности, брзине читања, броја грешака и разумевања прочитаног код деце са дисграфичним рукописом трећег и четвртог разреда основних школа у Новом Пазару. Истраживањем је обухваћено 187 деце, од тога 79 дечака и 108 девојчица. За процену дисграфичности рукописа коришћен је Тест за процену дисграфичности рукописа (Ћордић & Бојанин, 1996), Тест за процену квалитета линеације и графомоторног низа (Лилијан Лирс), док је Тродимензионални тест читања (Kostić, Vladisavljević, & Popović, 1983) коришћен за процену брзине читања, број гешака и разумевања прочитаног. Добијени резултати показују да је дисграфичан рукопис утврђен код 19 деце (10.2%), од чега је графомоторна дисграфија утврђена код 17 деце (9.1%), а језичка дисграфија код 2 деце (1.1%), као и да се дисграфичан рукопис чешће јавља код дечака (7.5%) у односу на девојчице (2.7%). Анализом резултата утврђена је статистички значајна негативна корелација између броја грешака у читању деце са дисграфичним рукописом и оцене из српског језика (деца са већим бројем грешака у читању имају и нижу оцену из српског језика), као и статистички значајна позитивна корелација између броја наведених чињеница приликом препричавања деце са дисграфичним рукописом и оцене из српског језика (деца која наводе већи број чињеница приликом препричавања имају и већу оцену из српског језика) (p<0.05).

Dysgraphia is, according to Golubović (1998, 2000, 2003, 2005, 2011), specific difficulty in development and acquiring skills of writing in spite of normal intelligence, good eyesight and hearing, systematic training, adequate motivation and other convenient educational, psychological and social conditions. The purpose of this research was to determine the characteristics of phonological awareness, speed of reading, number of mistakes and reading comprehension in children with dysgraphic handwriting, third and fourth grade in schools in Novi Pazar. Research involved 187 kids, 79 boys and 108 girls. For the evaluation of dysgraphic handwriting we used Test for dysgraphic handwriting (Ćordić & Bojanin, 1996), Assessment of line quality and evaluation of graphomotor array (Liliam Lirs), while Three-dimensional test of reading (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983), was used to estimate the speed of reading, number of mistakes and reading comprehension. The results showеd that the disgraphic manuscript was found in 19 children (10.2%), where graphomotor dysgraphia was found in 17 children (9.1%) and linguistic dysgraphia in 2 children (1.1%), as well as that the dysgraphic manuscript was more common in boys (7.5%) compared to girls (2.7%). Analysis of the results showed statistically significant negative correlation between the number of errors in reading in children with disgraphic handwriting and serbian language grade (children with a greater number of errors in reading have a lower grade in serbian language) as well as statistically significant positive correlation between the number of facts when retelling the story in children with dysgraphic handwriting and serbian language grade (children who cite more facts when retelling also have higher Serbian language grades) (p <0.05).