Komparativna analiza egzekutivnih funkcija kod osoba sa fluentnim i nefluentnim afazijama

Abstract

Егзекутивне функције се сматрају функцијама вишег реда и оне су надређене другим когнитивним функцијама (пажња, памћење, мишљење, језик, праксија). Афазија се у ширем смислу дефинише као неурогени поремећај комуникације који се испољава оштећењем лингвистичких и когнитивних процеса (Вуковић, 2016). Однос између језичких и егзекутивних способности предмет је интересовања различитих студија и још увек не постоји општа сагласност у погледу њихове повезаности. Циљ овог истраживања био је да се испитају егзекутивне способности код особа са флуентном и нефлуентном афазијом. Истраживањем је обухваћено укупно 20 испитаника, од којих је 10 испитаника са класичним обликом афазичког синдрома чинило експерименталну групу, док је остатак узорка сачињавао контролну групу. Дијагноза афазије је постављена Бостонским дијагностичким тестом за афазије (BDAE). Тестирање је спровођено у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију ''Проф. др Цветко Брајовић'' у Београду, у периоду од два месеца. За процену егзекутивних способности испитаника коришћена су два теста: Струп тест (Stroop test, Victoria version) и Висконсински тест сортирања карата (Wisconsin Card Sorting Test – WCST). Анализа и обрада података вршене су помоћу пакета намењеног статистичкој обради података за друштвене науке (Statistical Package for the Social Sciences – SPSS for Windows, version 23.0, 2015). Добијени резултати су приказани табеларно, графички и квалитативно. Резултати су указали да особе са афазијом испољавају поремећаје егзекутивних способности. Особе са нефлуентним типом афазије имају лошију способност вербалне инхибиторне контроле и селективности пажње у односу на особе са флуентним типом афазије. Испитаници из контролне групе били успешнији на овим задацима у односу на особе са афазијом. У погледу менталне ригидности и персеверативности, нису уочене статистички значајне разлике између наведених група. За адекватније разумевање егзекутивних функција у овој популацији, неопходна је и пажљива квалитативна процена и анализа способности, како би се направио адекватан програм третмана који одговара индивидуалним потребама третмана сваког пацијента.

Executive functions are considered as functions of higher order and they are superior to other cognitive functions (attention, memory, thinking, language, praxis). Aphasia is broadly defined as a neurogenic disorder of communication that is manifested by impairment of linguistic and cognitive processes (Vuković, 2016). The relationship between linguistic and executive abilities has been the subject of interest of various studies and there is still no general agreement about correlation beetwen them. The aim of this study was to examine the executive abilities in people with fluent and non-fluent aphasia. The study included a total of 20 subjects, of whom 10 subjects with the classic form of aphasic syndrome comprised the experimental group while the rest of the sample comprised the control group. The diagnosis of aphasia was made by the Boston Diagnostic Test for Aphasia (BDAE). The testing was conducted at the Department of Psychophysiological Disorders and Speech Pathology ''Prof. dr Cvetko Brajović'' in Belgrade, for a period of two months. Two tests were used to evaluate the respondents' executive abilities: the Stroop Тest (Victoria version) and the Wisconsin Card Sorting Test (WCST). Data analysis and processing were performed using Statistical Package for the Social Sciences (SPSS for Windows, version 23.0, 2015). The results obtained are presented in tables, graphs and qualitative. The results indicated that persons with aphasia have disorders of executive ability. People with a non- fluent type of aphasia have the poorer ability of verbal inhibitory control and selectivity of attention compared to persons with the fluent type of aphasia. Control subjects were more successful in these tasks compared to persons with aphasia. In terms of mental rigidity and perseveration, no statistically significant differences were observed between the mentioned groups. To gain a better understanding of executive functions in this population, careful qualitative assessment and ability analysis are also needed to create an appropriate program of treatment that meets the individual needs of each patient.