Sindrom profesionalnog sagorevanja kod defektologa i vaspitača

Abstract

Синдром професионалног сагоревања се испољава кроз три димензије: емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и смањено лично постигнуће и присутан је у различитим професијама, али се у највећој мери јавља код особа које се баве помагачким професијама. Циљ овог истраживања је утврђивање нивоа професионалног сагоревања код дефектолога и васпитача у Србији и земљама ван Србије, и утврђивање односа синдрома професионалног сагоревања са социодемографским варијаблама у наведеним професијама. Узорком је обухваћено 151 испитаника (67 дефектолога и 84 васпитача) са подручја целе Србије, и део испитаника из околних земаља (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија). Сви испитаници су пристали добровољно да учествују у истраживању. Професионално сагоревање је испитано мерним инструментом Copenhagen Burnout Inventory (CBI), који је подељен у три супскале: лично сагоревање, сагоревање у вези са послом и сагоревање у вези са клијентом. Овај инструмент служи за мерење професионалних карактеристика испитаника и за узроке који доводе до појаве синдрома професионалног сагоревања, и има за циљ да омогући квалитетнији радни живот запослених. Резултати показују да у нашем истраживању и дефектолози и васпитачи спадају у категорију са мало израженим синдромом сагоревања. Генерално може се рећи да је синдром професионалног сагоревња подједнако изражен код оба занимања и да је за супскале Лично сагоревање и Сагоревање у вези са послом на граници између мало израженог и високо израженог. Резултати истраживања су такође показали да статистички значајне разлике у изражености скорова на супскалама упитника CBI постоје у односу на дужину радног стажа испитаника, задовољство условима рада, сектор рада и у односу на број деце испитаника. У односу на пол, старост, степен образовања, државу порекла и место становања испитаника, степен стручне спреме, задовољство платом и брачни статус испитаника нису потвређене статистички значајне разлике у изражености скорова на супскалама упитника CBI.

The professional burnout syndrome is expressed through three dimensions of emotional exhaustion, depersonalization and reduced personal achievement and is present in different professions, but mostly occurs in persons working in the auxiliary professions. The aim of this research is to determine the level of professional burnout in defectologists and educators in Serbia and countries around and to determine the relationship of professional burnout syndrome with sociodemographic variables in the mentioned professions. The sample covered 151 respondents (67 special educators and 84 kindergarten teachers) from the whole of Serbia, and a part of the respondents from the surrounding countries (Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, Macedonia). All respondents agreed to volunteer to participate in the research. Professional burnout is tested by the Copenhagen Burnout Inventory measuring instrument (CBI), which is divided into three subscale: personal burnout, burnout with respect to work and burnout in relation to the customer. This instrument serves to measure the professional characteristics of the respondents and for the causes leading to the occurrence of a professional burnout syndrome, and aims to provide a better working life for the employees. The results show that in our research, both defectologists and educators fall into the category with a slightly pronounced burnout syndrome. In general, it can be said that professional burnout syndrome is equally pronounced in both professions and that for personal supplements and burnout related to work at the border between a small and highly expressed. The results of the study also showed that statistically significant differences in the scores on the CBI questionnaire supplements exist in relation to the length of the work experience of the respondents, satisfaction with the working conditions, the work sector and the number of children of the respondents. Regarding gender, age, level of education, country of origin and place of residence of respondents, level of professional education, satisfaction with salary and marital status of respondents, there were no statistically significant differences in the expression of the scores on the CBI questionnaires.