Adaptacija učenika ometenih u mentalnom razvoju na novu edukativnu sredinu: studije slučaja

Abstract

Prilagođenost učenika s ometenošću u mentalnom razvoju na novu edukativnu sredinu se često posmatra i opisuje, ali veoma retko meri. Jedan od predlo- ženih entiteta koji ukazuje na kvalitet i stepen prilagođenosti je psihička i telesna uznemirenost. Ona je operacionalizovana kao stepen do kojeg pona- šanje ometa funkcionalne aktivnosti. U ovom radu biće prikazane dve studije slučaja koje opisuju ponašanje devojčice i dečaka koji su iz redovne škole na- stavili školovanje u školi koja obrazuje i vaspitava učenike sa ometenošću u mentalnom razvoju. Cilj rada je da utvrdi da li kod opisanih slučajeva dolazi do smanjenja stepena uznemirenog ponašanja nakon tri meseca provedenih u novoj edukativnoj sredini. Po dolasku u školu na početku školske godine i nakon tri meseca adaptacije (početak decembra 2015. godine) primenjena je Skala za procenu uznemirenog po- našanja (Agitated Behavior Scale; ABS; Corrigan, 1989). Ovaj instrument u ukupnom skoru predstavlja meru uznemirenog ponašanja u novoj sredini (bez uznemire- nosti, laka uznemirenost, umerena uznemirenost i ekstremna uznemirenost), ali i pojedinačne supskale (labilnost, agresivnost, disinhibicija) mogu da daju dodatne podatke o kvalitetu prilagođenosti. U radu opisana je studija slučaja dečaka G. koji ima 14 godina i dijagnostikovan pervazivni razvojni poremećaj. Početkom septembra 2015. godine prvi put je upi- san u OŠ „Sava Jovanović-Sirogojno“ iz redovne škole. Totalni skor na Skali za procenu uznemirenog ponašanja u septembru mesecu iznosio je 42 (disinhi- bicija – korigovani skor 45,50; agresivnost – korigovani skor 31,50; labilnost – korigovani skor 46,67), a početkom decembra 37 (disinhibicija – korigovani skor 36,75; agresivnost – korigovani skor 31,50; labilnost – korigovani skor 46,67). Vrednost totalnog skora u septembru je ukazivala na prisustvo ekstremne uznemirenosti. Nakon tri meseca provedenih u školi vrednost totalnog skora je pala i gotovo se približila granici sa umerenom uznemirenošću (od 29 do 35), ali je ipak ostala u granicama ekstremne uznemirenosti. Rezultati ukazuju da je dečak pokazao najveću pozitivnu promenu pri ponašanjima vezanim za di- sinhibiciju, dok na ostalim supskalama nije bilo kvantitativnih promena. Četrnaestogodišnja devojčica M. ima dijagnozu lake intelektualne ometenosti i takođe je u ovoj školskoj godini prebačena iz osnovne škole za decu tipič- nog razvoja u OŠ „Sava Jovanović-Sirogojno“. Procena uznemirenog ponašanja 206 po dolasku u novo okruženje ukazala je na prisustvo uznemirenosti umerenog stepena i iznosila je 33 (disinhibicija – korigovani skor 31,50; agresivnost – korigovani skor 28,00; labilnost – korigovani skor 42,00), a početkom decembra uznemireno ponašanje nije registrovano (skor <22), jer je totalni skor pao na 20 (disinhibicija – korigovani skor 19,25; agresivnost – korigovani skor 17,50; labilnost – korigovani skor 23,33). Rezultati ukazuju da je devojčica pokazala pozitivnu promenu pri ponašanjima vezanim za sve supskale ovog instrumenta tokom boravka u novoj edukativnoj sredini. Tokom adaptacije učenika na novu sredinu, tj. školu za učenike ometene u men- talnom razvoju korišćene su brojne intervencije u cilju modifikacije pona- šanja. U najvećem broju slučajeva primenjena je supervizija jedan-na-jedan u tretmanima koji su se sprovodili u senzornoj sobi, slanoj pećini i tretmanima ojačavanja kvaliteta senzacija Montesori materijalom.