Povezanost empatije, samopoštovanja i znanja o mentalnim bolestima sa socijalnom distancom prema osobama sa dijagnozom mentalne bolesti

Abstract

Cilj sprovedenog istraživanja je bio da se utvrdi koji su konstrukti poveza- ni sa socijalnom distancom ispoljenom prema osobama sa dijagnozom mentalne bolesti. Istraživanje je obuhvatalo 471 ispitanika, uzrasta od 13 do 80 godi- na, različitog obrazovnog nivoa (od osnovne škole do postdiplomskih studija). Ukupno je 61% ispitanika imalo prethodni kontakt sa osobama sa dijagnozom mentalne bolesti, a 57% uzorka su sačinjavale osobe ženskog pola. Ispitanici su imali za zadatak da popune Skalu socijalne distance, Skraćenu skalu količni- ka empatije, Rozenbergovu skalu samopoštovanja i Subskalu znanja o mentalnim bolestima. Pirsonova korelaciona analiza je primenjena kako bi se utvrdilo koji konstrukti su međusobno povezani. Uočeno je da ispitanici koji imaju viši stepen empatije, imaju i više samopoštovanje (r = 0,395, p < 0,01), veći stepen znanja o mentalnim bolestima (r = 0,376, p < 0,01), i niži stepen socijalne dis- tance prema osobama sa dijagnozom mentalne bolesti (r = -0,129, p < 0,01). Dalje, analiza pokazuje da osobe sa višim samopoštovanjem imaju i veće znanje o men- talnim bolestima (r = 0,153, p < 0,01), ali i veći stepen socijalne distance (r = 0,101, p < 0,05). Uočeno je da osobe koje su imale veći skor na testu znanja imale niži stepen socijalne distance (r = -0,226, p < 0,01), kao i niži stepen samopro- cenjenog znanja o mentalnim bolestima (r = -0,095, p < 0,05). Stariji ispitanici su ispoljili veći stepen socijalne distance (r = 0,159, p < 0,01). Dobijeni rezul- tati ukazuju da su od značaja znanje o mentalnim bolestima, empatija i samopo- štovanje za ispoljenu socijalnu distancu prema osobama sa dijagnozom mental- ne bolesti. Ova studija potvrđuje značaj znanja za pozitivnost stava i stavlja kao imperativ informisanje pripadnika opšte populacije o karakteristikama mentalnih bolesti. Takođe, prethodna istraživanja su pokazala da je moguće in- dukovati empatiju, na primer putem mas medija, što je još jedan dokaz o značaju učestovanja više instanci, kako bi se poboljšao položaj osoba sa dijagnozom mentalne bolesti.