Odnos komunikativnih veština, školskog uspeha i socijalne kompetencije kod učenika sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Циљ овог истраживања је био утврђивање повезаности између нивоа развијености комуникације, социјалне компетенције и школског успеха код ученика са интелектуалном ометеношћу (ИО), као и утврђивање односа између комуникативних вештина и социјалне компетенције код ученика са ИО и њиховог пола, календарског узраста и нивоа ИО. Истраживањем је обухваћено 60 испитаника са лаком и умереном ИО, оба пола, старости од 7 до 16 година . За процену су коришћена два инструмента – Комуникациона чек-листа за децу (Children's Communication Checklist – CCC2, Bishop, 2003), за процену комуникационих способности, и Систем за процену адаптивног понашања (Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, Harrison & Oakland, 2003), за процену социјалне компетенције. Истраживањем је утврђена статистички значајна корелација између школског успеха, комуникативних вештина и социјалне компетенције. Школски успех ниско, али статистички значајно корелира са укупним скором на Скали социјалне компетенције (r=0,276, p=0,033), субскалом Слободно време (r=0,381, p=0,003) и општим скором комуникационих способности (r=0,283, p=0,028). Између општег скора комуникационих способности и укупног скора на Скали социјалне компетенције такође је утврђена статистички значајна корелација (r=0,582, p=0,000). Утврђено је да испитаници са лаком ИО (ЛИО) имају статистички значајно боље резултате у односу на испитанике са умереном ИО (УИО) на Комуникационој чек-листи у појединим доменима − на скали Говор (t=3,632; p=0,001), Синтакса (t=-3,671; p=0,001), Семантика (t=2,952; p=0,005), Кохеренција (t=4,512; p=0,000), Коришћење контекста (t=4,070; p=0,000), Невербална комуникација (t=2,506; p=0,015) и Социјални односи (t=1,999; p=0,050). На Скали за процену социјалне компетенције испитаници са ЛИО постижу статистички значајно више просечне скорове у односу на испитанике са УИО на укупном скору (t=4,790; p=0,000) и на субскалама Социоадаптивне вештине (t=3,753; p=0,000) и Слободно време (t=5,331; p=0,000). На узорку у целини јављају се статистички значајне разлике у развијености комуникационих вештина у односу на узраст испитаника, и то на субскалама Синтакса (t=- 3,525; p=0,001), Семантика (t=2,648; p=0,010) и Кохеренција (t=-2,925; p=0,05). Старији испитаници постижу боље резултате. На подузорку испитаника са ЛИО статистички значајна разлика утврђена је на субскали Синтакса (t=-2,376; p=0,025) при чему старији испитаници остварују боље резултате, док на подузорку испитаника са УИО статистички значајне разлике у односу на календарски узраст нису утврђене ни за један домен. На Скали за процену социјалне компетенције, статистички значајна разлика у односу на узраст испитаника узорка у целини јавља се само на скали Социоадаптивне вештине (t=-2,120; p=0,038) у корист старијих испитаника. Када су комуникационе способности у односу на пол у питању на узорку у целини статистички значајна разлика утврђена је само на скали Стереотипан говор (t=2,296; p=0,025). Испитанице остварују статистички значајно више скорове. На Скали за процену социјалне компетенције на узорку у целини, као и на подузорцима, није утврђена статистички значајна разлика у односу на пол испитаника.

The aim of this research was to determine the correlation between the level of communication development, social competence and school success in students with intellectual disability (ID) as well as the relationship between communicative skills and social competence among pupils with ID and their gender, calendar age and level of ID. The study consisted of 60 participants with mild and moderate intellectual disability, both sexes, aged 7 to 16. Two instruments were used for assessment ‒ Children's Communication Checklist (CCC2, Bishop, 2003) for assessment of communication abilities, and Adaptive Behavior Assessment System II (ABAS, Harrison & Oakland, 2003) for the assessment of social competence. The study found a statistically significant correlation between school success, communicative skills and social competence. The school success was low, but statistically significantly correlated with Total score on the ABAS (r = 0.276, p = 0.033), subscale Free Time (r = 0.381, p = 0.003) and the General communication composite score (r = 0.283, p = 0.028)]. A statistically significant correlation between the General communication composite score and the Total score on ABAS was determined (r = 0.582, p = 0.000). It was found that participants with mild ID have better results on the Communication Checklist in individual domains ‒Speech (t = 3.632; p = 0.001), Syntax (t = -3.671; p = 0.001), Semantics (t = 2.952; p = 0.005), Coherence (t = 4.512; p = 0.000), Use of context (t = 4.070; p = 0.000); Non-verbal communication (t = 2.506; p = 0.015) and Social Relations (t = 1.999; p = 0.050). On ABAS, participants with mild ID achieved statistically significant higher average scores on Total Score (t = 4.790; p = 0.000) and on subscales Socioadaptive Skills (t = 3.753; p = 0.000) and Free Time (t = 5.331; p = 0.000). On the whole sample there are statistically significant differences in the development of communication skills in relation to the age of the participants, on the scales Syntax (t = -3.525; p = 0.001), Semantics (t = 2.648; p = 0.010) and Coherence (t = -2.925; p = 0.05). Older participants achieve better results. On the sample of participants with mild ID statistically significant differences were found on the scale Syntax (t = -2.376; p = 0.025). Older participants achieve better results. On the sample of the participants with moderate ID statistically significant differences in relation to the calendar age were not determined for any domain. For the ABAS statistically significant difference for the whole sample occurs only on the scale of Socioadaptive Skills (t = -2.120; p = 0.038) for the benefit of older participants. For the communication skills in relation to sex on the whole sample statistically significant difference was determined only on a Stereotype speech scale (t = 2.296; p = 0.025). Female participants achieved statistically significant higher scores. No statistically significant difference was found on the ABAS on the whole sample, as well as on samples of subjects with mild and moderate ID.