Polne razlike u uticaju školskog neuspeha na sukobe sa zakonom

Abstract

Savremeni pristupi u socijalnoj pedagogiji, psihologiji, kriminologiji i sociologiji, sve više poklanjaju pažnju etiološkim razlikama u nekim ponašanjima ili odnosima, između dečaka i devojčica tj. razlikama po polu. U mnogim istraživanjima potvrđena je povezanost između pola učenika i školskog postignuća, a rezultati pokazuju da devojčice ispoljavaju veći stepen angažovanosti u školi, da su u proseku imale bolje ocene i ostvaruju bolje akademsko postignuće u odnosu na dečake, a osim razlike u kognitivnim sposobnostima, objašnjenja se nalaze i u boljoj adaptaciji devojčica na školske aktivnosti, zastupljenim stilovima učenja, boljom koncentracijom i razvijenijim organizacionim veštinama. Sa druge strane, neki autori smatraju da polne razlike u školskom uspehu leže u faktorima ličnosti i motivacije, pre nego u kognitivnim sposobnostima učenika. U Republici Srbiji je u toku 2019. godine sprovedeno istraživanje sa ciljem utvrđivanja polnih razlika u uticaju školskog neuspeha na sukobe sa zakonom. Uzorak istraživanja obuhvatio je 665 ispitanika (336 muškog i 329 ženskog pola), uzrasta od 14 do 22 godine, podeljena u dva poduzorka. Prvi poduzorak činilo je 217 mladih u skukobu sa zakonom, a drugi poduzorak činilo je 448 srednjoškolaca. U istraživanju su korišćene 24 varijable, a rezultati primene diskriminativne analize pokazali su da četiri varijable nemaju uticaja ni kod dečaka, ni kod devojčica, tri varijable su iste, a čak 17 imaju različit uticaj. To je izuzetno važan rezultat, jer pokazuje da je etiologija sukoba sa zakonom, bar ona koja potiče iz školskog neuspeha, različita kada je pol ispitanika u pitanju. Dakle, postoje očigledne etiološke razlike u faktorima prestupništva mladih koje potiču iz školskog neuspeha, pa verovatno i školskog okruženja uopšte, koje su temeljene na razlikama u polu. Te razlike se moraju poštovati u kreiranju ukupne prosvetne politike, a naročito u onom delu prosvetne funkcije zadužene za proces vaspitanja mladih. Dalje, na tim razlikama moraju se kreirati i sprovoditi preventivne intervencije. Bez njihovog prilagođavanja polnim razlikama u etiologiji prestupništva, njihova efektivnost biće dovedena u pitanje.