Odnos obima vokabulara i pola kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem

Abstract

Deca sa specifičnim jezičkim poremećajem (SJP) ispoljavaju deficite na planu razvoja fonoloških, sintaksičkih, leksičko-semantičkih i pragmatskih sposobnosti. Na planu razvoja leksičkih sposobnosti kod ove dece se javlja značajno kašnjenje u pojavi prve reči. Pored toga, deca sa SJP imaju značajno manji opseg receptivnog i ekspresivnog vokabulara, kao i deficite na planu imenovanja i leksičkog procesiranja. Podaci iz literature pokazuju da u opštoj populaciji devojčice imaju bolje jezičke sposobnosti u odnosu na dečake, kao i da brže progovaraju i usvajaju reči (Bauer et al., 2002; Lutchmaya et al., 2002). Uopšteno gledajući, leksičke sposobnosti se brže razvijaju kod devojčica na ranom uzrastu, dok se razlike između devojčica i dečaka izjednačavaju tokom razvoja (Huttenlocher et al., 1991). Cilj ovog istraživanja je da se ispita da li postoje razlike prema polu na testu procene obima vokabulara kod dece sa SJP. Metodologija. Uzorak je činilo 44 dece sa SJP (5-8 god.) podeljenih u dve grupe, 22 devojčice i 22 dečaka. Dve grupe su bile usklađene prema uzrastu (t= 0,521; p=0,605) i obrazovanju majke (χ2=0,092, p=0,762). U istraživanju je korišćen Bostonski test imenovanja (TheBoston Namig Test - Kaplan at al., 1983). Za procenu obima vokabulara uzet je broj tačnih odgovora, kao i broj omisija odgovora. Rezultati su pokazali da devojčice daju nešto više tačnih odgovora u poređenju sa dečacima, ali dobijena razlika nije statistički značajna (p>0,05). Takođe je pokazano da devojčice imaju manje izostavljenih odgovora u poređenju sa dečacima, međutim, ni ta razlika nije statistički značajna (p>0,05). Zaključak. Rezultati našeg istraživanja su pokazali da kod dece sa SJP, na uzrastu od pet do osam godina, ne postoje značajne polne razlike na testu procene obima vokabulara.