Stavovi nastavnika srednjih škola o inkluziji učenika sa smetnjama u razvoju

Abstract

Појам инклзивног образовања подразумева образовање за све, без обзира на врсту и степен ометености. Данас је концепт инклузивног образовања прихваћен у свим развијеним земљама и у већини друштава у транзицији. Инклузивно образовање је углавном прихваћено и унашој стручно-педагошкој и широј јавности, и Законски је регулисано. Истиче се да наставници као кључни актери у систему образовања својим позитивним ставовима значајно доприносе успешности инклузије, па је циљ рада био да испита ставове профеосора у две стручне школе и гимназији у Ваљеву. Узорак је формиран од укупно 90 професора, за потребе истраживање коришћен је СИНКЛ 2 упитник. Резултати показују да професори у стручниим школама имају позитивније ставове према инклузији у односу на настанике у гимназији. Затим да наставници са најдужим радним стажом имају далеко позитивније ставове према инклузији за разлику од својих млаћих колега. Поређењем професора који су имали искуства у раду са децом са сметњама у развоју и оних који нису, видимо да ту нема зачајнијих разлика.

The term of inclusive education implies education for all, regardless of type and degree of disability. Today, the concept of inclusive education is accepted in all developed countries and in large number of transition societies. Inclusive education is mostly accepted in our professional and pedagogical and general public, and it is legal regulated. It is emphasized that teachers like key players in the education system with their positive attitudes significantly contribute to the success of inclusion, and the goal was to test attitude of teachers in 2 vocational scools and gymnasium in Valjevo city. Specimen is form of 90 professors using Sinkl 2 Questionnaire for this research. Professors in vocational schools have more positive attitudes towards inclusive education compared to professors in gymnasium. Furthermore, professors with more experience has more positive attitudes towards inclusive education unlike their younger and less experience colleagues. By comparing the professors that had experience in working with children with disabilities and those who had not, conclusion is that is no significant differences.