Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom
Samo za registrovane korisnike
2019
Master/Magistarski rad (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Читање и писање су способности које заокупљају пажњу различитих стручњака.
Проучавањем ових способности баве се логопеди, лингвисти, фонетичари, психолози и неуролингвисти. Савремене дефиниције читање и писање посматрају као способности које се међусобно прелићу и једна на другу надовезују.
Циљ овог истраживања је утврђивање учесталости дисграфија код деце млађег школског узраста, као и утврђивање карактеристика читања и перцептивних способности деце са дисграфијом. Истраживањем је обухваћено 147 деце трећег и четвртог разреда, од чега је 73 (49.7%) дечака и 74 (50.3%) девојчице. Утврђена је укупна учесталост појаве дисграфија код 29 (19.7%) деце и то код 25 (86,2%) дечака и 4 (13,8%) девојчице.
Резултати истраживања су показали да су деца са дисграфијом трећег и четвртог разреда статистички уједначени према брзини читања и броју грешака у читању. Са друге стране, утврђена је статистички значајна разлика на нивоу p < 0,05 између деце са дисграфијом трећег разреда и деце четвртог раз...реда у односу на разумевању прочитаног материјала, у корист деце четвртог разреда. Нису утврђене статистички значајне разлике између дечака и девојчица са дисграфијом у односу на брзину читања, број грешака у читању и разумевање прочитаног. Са друге стране, утврђена је статистички значајна негативна корелација између постигнућа на АCADIA тесту развојних способности и постигнућа на задацима процене зрелости рукописа.
Ključne reči:
дисграфија / читање / перцептивне способности / млађи школски узрастIzvor:
2019, 1-62Kolekcije
Institucija/grupa
rFASPERTY - THES AU - Kačarević, Aleksandra PY - 2019 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4058 AB - Читање и писање су способности које заокупљају пажњу различитих стручњака. Проучавањем ових способности баве се логопеди, лингвисти, фонетичари, психолози и неуролингвисти. Савремене дефиниције читање и писање посматрају као способности које се међусобно прелићу и једна на другу надовезују. Циљ овог истраживања је утврђивање учесталости дисграфија код деце млађег школског узраста, као и утврђивање карактеристика читања и перцептивних способности деце са дисграфијом. Истраживањем је обухваћено 147 деце трећег и четвртог разреда, од чега је 73 (49.7%) дечака и 74 (50.3%) девојчице. Утврђена је укупна учесталост појаве дисграфија код 29 (19.7%) деце и то код 25 (86,2%) дечака и 4 (13,8%) девојчице. Резултати истраживања су показали да су деца са дисграфијом трећег и четвртог разреда статистички уједначени према брзини читања и броју грешака у читању. Са друге стране, утврђена је статистички значајна разлика на нивоу p < 0,05 између деце са дисграфијом трећег разреда и деце четвртог разреда у односу на разумевању прочитаног материјала, у корист деце четвртог разреда. Нису утврђене статистички значајне разлике између дечака и девојчица са дисграфијом у односу на брзину читања, број грешака у читању и разумевање прочитаног. Са друге стране, утврђена је статистички значајна негативна корелација између постигнућа на АCADIA тесту развојних способности и постигнућа на задацима процене зрелости рукописа. T1 - Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom EP - 62 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4058 ER -
@mastersthesis{ author = "Kačarević, Aleksandra", year = "2019", abstract = "Читање и писање су способности које заокупљају пажњу различитих стручњака. Проучавањем ових способности баве се логопеди, лингвисти, фонетичари, психолози и неуролингвисти. Савремене дефиниције читање и писање посматрају као способности које се међусобно прелићу и једна на другу надовезују. Циљ овог истраживања је утврђивање учесталости дисграфија код деце млађег школског узраста, као и утврђивање карактеристика читања и перцептивних способности деце са дисграфијом. Истраживањем је обухваћено 147 деце трећег и четвртог разреда, од чега је 73 (49.7%) дечака и 74 (50.3%) девојчице. Утврђена је укупна учесталост појаве дисграфија код 29 (19.7%) деце и то код 25 (86,2%) дечака и 4 (13,8%) девојчице. Резултати истраживања су показали да су деца са дисграфијом трећег и четвртог разреда статистички уједначени према брзини читања и броју грешака у читању. Са друге стране, утврђена је статистички значајна разлика на нивоу p < 0,05 између деце са дисграфијом трећег разреда и деце четвртог разреда у односу на разумевању прочитаног материјала, у корист деце четвртог разреда. Нису утврђене статистички значајне разлике између дечака и девојчица са дисграфијом у односу на брзину читања, број грешака у читању и разумевање прочитаног. Са друге стране, утврђена је статистички значајна негативна корелација између постигнућа на АCADIA тесту развојних способности и постигнућа на задацима процене зрелости рукописа.", title = "Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom", pages = "62-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4058" }
Kačarević, A.. (2019). Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom. , 1-62. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4058
Kačarević A. Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom. 2019;:1-62. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4058 .
Kačarević, Aleksandra, "Brzina čitanja i perceptivne sposobnosti dece sa disgrafijom" (2019):1-62, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4058 .