Neke karakteristike mišljenja i rječnika djece oštećenog vida osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Развој сваког дјетета има одређене фазе, које се одвијају по одређеном редослиједу. С обзиром на то да је свако дијете јединствено, постоје незнатне разлике у стицању одређених вјештина и способности. Без обзира на то, сваки аспект развоја у једном тренутку достиже свој коначан облик. Све ово наведено се подразумијева када говоримо о дјеци типичног развоја. Међутим, шта се дешава онда када развој не тече уобичајеним током, тј. када постоје одређене сметње које стоје на путу развоју? Једна од сметњи која умногоме може, не само успорити одређене аспекте развоја, него и довести до одређених карактеристика истих, јесте оштећење вида. Ако узмемо у обзир чињеницу да 80% информација из спољне средине усвајамо путем чула вида, онда можемо рећи да је његова улога у развоју сваког дјетета незамјењива. Какве посљедице оставља на различите аспекте развоја? Једно од питања којим се бавимо у овом раду јесте управо питање које се односи на улогу вида у развоју мишљења, формирању појмова и развоју језика. Да ли и какве посљедице оставља, као и до каквих карактеристика долази усљед недостатка једног од главних чула јесте тема овог рада. Истраживање на ову тему спроведено је у јуну мјесецу 2019. године, на територији града Београда и Бијељине (Република Српска, БиХ). Испитаници који су обухваћени овим истраживањем подијељени су у двије групе. Прву групу чини 10 ученика оштећеног вида, основношклског узраста, са територије града Београда. Друга група је контролна група, чини је 10 ученика основношколског узраста, без оштећења вида, са територије града Бијељине. Испитаници су давали одговоре у оквиру три теста. Први тест био је Тест слободних асоцијација ријечи, други Тест вербалног описивања познатих особа, и у оквиру трећег теста – Тест за описивања познатих предмета задатак испитаника је био да тактилно истражи и вербално опише четири позната предмета (видећи ученици су овај задатак радили са повезом преко очију). У резултатима истраживања приказане су сличности и разлике у одговорима између ученика оштећеног вида и видећих ученика. тј. у којој мјери се и једна и друга група приликом давања одговора ослања на појмове засноване на визуелном искуству, али и на искуству стеченом путем других чула (тактилном, аудитивном).