Socijalno-emocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta

Abstract

Да би се појединац што успешније носио са друштвеним захтевима, намеће се неопходност усвајања и развијања социјалних и емоционалних компетенција, које му могу омогућити то прилагођавање. Породица представља један од кључних агенаса социјализације, чији је задатак да усмерава децу да усвоје и интернализују циљеве и вредности друштвене заједнице кроз моделовање социјално прихватљивих облика понашања, изграђивање социјалних вештина и компетенција. Породични односи и поступци према деци, нарочито поступци родитеља, представљају факторе који у највећој мери утичу на обликовање личности одраслог човека и моделовање његовог понашања. Родитељи кроз понашање према детету испољавају одређене ставове, који представљају базу за формирање одређених васпитних стилова у поступању са децом. Редослед рођења детета, место и улога унутар породице такође утиче на формирање личности те социјално емоционалних компетенција, што на даље утиче на адаптацију на предшколску а затим и школску средину као и остале будуће животне ситуације у којима се појединац може наћи, а одређује начин на који ће реаговати и понашати се. Заправо социјално емоционалне компетенције представљају предуслов за остваривање адекватних односа са другима. Циљ је достизање социјално-емоционално зреле личности. У литератури можемо приметити различите термине који се користе када су у питању социјално емоционалне компетенције. Појам се често повезује са појмовима социјално емоционално учење, социјално- емоционалне вештине, емоционалне интелигенције, менталног здравља итд.

In order for an individual to cope with social demands as successfully as possible, it is necessary to adopt and develop social and emotional competences that can enable him to adapt. The family is one of the key agents of socialization, whose task is to direct children to adopt and internalize the goals and values of the social community through modeling socially acceptable behaviors, building social skills and competences. Family relationships and actions towards children, especially the actions of parents, are the factors that most influence the shaping of an adult's personality and the modeling of his or her behavior. Parents express certain attitudes through behavior towards the child, which represent the basis for forming certain educational styles in the treatment of children. The order of birth of a child, place and role within the family also influences personality formation and social and emotional competencies, which further influences the adaptation to the preschool and school environment as well as other future life situations in which an individual can find himself, and determines how will react and behave. In fact, social and emotional competences are a prerequisite for achieving adequate relationships with others. The goal is to reach a socially-emotionally mature personality. We can note in the literature the various terms used when it comes to socially emotional competencies. The term is often associated with the concepts of social emotional learning, socio-emotional skills, emotional intelligence, mental health, etc.