Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Код особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) услед дефицита у области социјалних вештина могућности остваривања пријатељских односа са вршњацима су ограничене. Последње три деценије повећава се број истраживања чији је циљ идентификовање чинилаца социометријског статуса особа са ИО, јер се на основу резултата ових истраживања могу креирати интервенциони програми и други облици подршке који представљају један од предуслова успешне друштвене инклузије особа које припадају овој популацији. Примарни циљ овог истраживања је утврђивање односа социометријског статуса и нивоа усвојености социјалних вештина, квалитета слике о себи и академског успеха ученика са лаком интелектуалном ометеношћу и ученика типичног развоја. Секундарни циљ је утврђивање утицаја пола на социометријски статус, ниво усвојености социјалних вештина и слику о себи особа са интелектуалном ометеношћу. Истраживањем је обухваћено 85 испитаника узраста од 12 до 24 године (АS=14,86, SD=2,35). Узорак су чинили ученици са лаком ИО и испитаници типичног развоја са територије Кикинде, Зрењанина и Мокрина. За потребе прикупљања података о социјалним вештинама, примењене су две супскале Социјализација и Слободно време које чине домен Социјализација у оквиру другог издања Система за процену адаптивног понашања (Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, Harrison & Oakland, 2003). За процену социометријског статуса коришћена је модификација социометријског упитника за употребу код особа са интелектуалном ометеношћу (Moore & Updegraff, 1964). Примењена је и Скала перципиране компетенције и прихватања код деце млађег узраста, форма намењена дечацима, као и форма намењена девојчицама (Harter, Pike, 1984). Утврђено је да на целом узорку и на узорку који чине ученици са ИО, ученици из групе Oдбачени имају статистички значајно нижи ниво социјалних вештина у односу на ученике из групе Kонтроверзни. На узорку који су чинили испитаници ТР нису утврђене статистички значајне разлике између нивоа усвојености социјалних вештина и социометријског статуса исптианика. На целом узорку код ученика из групе Одбачени слика о себи је статистички значајно неповољнија у односу на ученике из групе Контроверзни и у поређењу са ученицима из групе Прихваћени. Ученици са ИО су имали статистички значајно неповољнију слику о себи у односу на ученике ТР који припадају истој социометријској групи. Статистички значајне позитивне корелације између позитивних номинација и академског успеха утврђене су само на узорку који су чинили ученици ТР. У узорку који чине ученици са ИО, иако најбољи школкси успех имају ученици који припадају социометријској категорији Прихваћени, а најслабији успех остварују ученици који припадају социометријској категорији Одбачени, разлике у академском успеху одбачених, контроверзних и прихваћених нису статистички значајне. На целом узорку није утврђено да девојчице имају статистички значајно повољнији социометријски статус, али регистровано је да имају статистички значајно виши ниво усвојености социјалних вештина и бољу слику о себи у односу на дечаке.

In addition to cognitive abilities, social skills are also very important for the functioning of individuals with intellectual disabilities, both in special schools and in an inclusive environment. Examining sociometric status has been addressed by many authors in the last few decades. It is interesting to compare students with intellectual disabilities and students with typical development, in order to determine how much a lower level of cognitive abilities affects the development of social competence. The aim of this research is to determine the relationship between sociometric status and the level of adoption of social skills, the quality of self-image and academic success of students with mild intellectual disabilities and students of typical development. The aim is also to determine the influence of gender on sociometric status, the level of adoption of social skills and the self-image of students with intellectual disabilities. The study included 85 respondents aged 12 to 24 years (AS = 14.86, SD = 2.35). The sample consisted of students with mild intellectual disabilities and respondents of typical development from the territory of Kikinda, Zrenjanin and Mokrin. For the purposes of collecting data on social skills, two subscales were applied, Socialization and Leisure, which form the domain of Socialization within the second edition of the Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, (Harrison & Oakland, 2003). To assess sociometric status, a modification of the sociometric questionnaire for use in people with intellectual disabilities was used (Moore & Updegraff, 1964). The Scale of perceived competence and acceptance in young children, the form intended for boys, as well as the form intended for girls were also applied. It was found that in the entire sample and in the sample consisting of students from the ID, students from the group Rejected have a statistically significantly lower level of social skills compared to students from the group Controversial. No statistically significant differences between the level of acquisition of social skills and the sociometric status of the respondents were found on the sample of TD respondents. In the whole sample, the self-image of students from the group Rejected is statistically significantly less favorable in relation to the students from the group Controversial and in comparison with the students from the group Accepted. Students with ID had a statistically significantly less favorable self-image compared to TD students who belong to the same sociometric group. Statistically significant positive correlations between positive nominations and academic success were found only on a sample of TD students. In the sample of students with ID, although the best school success is achieved by students who belong to the sociometric category Accepted, and the weakest success is achieved by students who belong to the sociometric category Rejected, the differences in academic success of rejected, controversial and accepted are not statistically significant. In the whole sample, it was not determined that girls have a statistically significantly more favorable sociometric status, but it was registered that they have a statistically significantly higher level of adoption of social skills and a better self-image compared to boys.