Samopercepcija kvaliteta života adolescenata sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Од средине прошлог века интересовање за концепт квалитета живота прогресивно расте. До данашњег дана универзална дефиниција квалитета живота не постоји иако су различити аутори постигли сагласност по питању домена и индикатора овог концепта. Тешкоће операционализације квалитета живота огледају се у свеобухватности овог концепта и многобројности перспектива аутора различих професија. Рад на повећању квалитета живота појединаца и група значајно је и за саму друштвену заједницу. Особе са интелектуалном ометеношћу (ИО) идентификоване су као друштвена група која има значајно лошији квалитет живота у односу на типичну популацију (ТП). С обзиром на то да је од краја прошлог века заживео социјални модел ометености који се фокусира на потенцијале особа са сметњама у развоју и подршку коју друштвена средина треба да им обезбеди како би просперирале, један од најважнијих корака ка пуној социјалној инклузији јесте побољшање квалитета живота ових особа. Циљ истраживања приказаног у овом раду је утврђивање квалитета живота адолесцената са ИО и адолесцената ТП и разлика у квалитету живота између ове две групе испитаника. Као додатни циљеви издвајају се утврђивање одређених детерминанти квалитета живота и утврђивање разлика у квалитету живота између адолесцената са лаком и умереном ИО. Узорком је обухваћено 60 испитаника ТП и 60 испитаника са лаком ИО и умереном ИО оба пола, узраста од 13 до 16 година. Социодемографски подаци о испитаницима (пол, узраст, ниво интелектуалног функционисања, образовање родитеља, структура породице - потпуна/непотпуна породица, запосленост оба родитеља/запосленост само једног родитеља/незапосленост родитељ, материјална примања од државе/живот од сопствених прихода) прикупљени су помоћу упитника креираног за потребе овог истраживања. Квалитет живота испитаника процењен је помоћу Скале за самопроцену адолесцената из КИНДЛ Упитника за процену квалитета живота код деце и адолесцената (KINDLR Questionnaire for Measuring Health-Related Quality of Life in Children and Adolescents, Ravens-Sieberer & Cieza, 2000). Резултати истраживања показују да су испитаници из целокупног узорка умерено задовољни животом. Нису утврђене статистички значајне разлике у самоперцепцији квалитета живота између адолесцената са ИО и адолесцената ТП на укупном скору. Значајне разлике су утврђене само у појединим доменима квалитета живота. Испитаници са ИО испољавају ниже емоционално благостање и мање су задовољни квалитетом пријатељских односа у односу на адолесценте ТП. У односу на испитанике ТП, адолесценти са ИО испољавају статистички значајно веће задовољство у домену свакодневних активности у школи. Овим истраживањем нису утврђене разлике у самоперцепцији квалитета живота између испитаника са лаком ИО и умереном ИО. Резултати овог истраживања показали су да је образовање родитеља значајно и позитивно повезано са степеном задовољства животом у физичком домену и свакодневним школским активностима. Бољи материјални статус испитаника значајно и позитивно корелира са нивоом благостања у емоционалном и породичном домену адолесцената са ИО и свакодневним школским активностима адослецената ТП.

Since the middle of the last century, the interest in the concept of quality of life has been increasing. To this day, a universal definition of quality of life does not exist, although various authors have agreed on the domain and indicators of this concept. The difficulties of operationalizing quality of life are reflected in the comprehensiveness of this concept and the multiplicity of perspectives of authors of different professions. Working to increase the quality of life of individuals and groups is significant for the community itself. People with intellectual disabilities (ID) have been identified as a social group with a significantly poorer quality of life compared to the typical population (TP). Considering that since the end of the last century a social model of disability has emerged that focuses on the potentials of persons with disabilities and the support that the social environment needs to provide them in order to prosper, one of the most important steps towards full social inclusion is to improve the quality of life of these people. The aim of the research presented in this paper is to determine the quality of life of adolescents with ID and adolescents of TP and differences in quality of life between the two groups of respondents. The additional goals include identifying certain determinants of quality of life and identifying differences in quality of life between adolescents with mild and moderate ID. The sample included 60 TP subjects and 60 subjects with mild ID and moderate ID of both sexes, ages 13 to 16 years. Sociodemographic data on respondents (gender, age, level of intellectual functioning, parental education, family structure - complete / incomplete family, employment of both parents / employment of only one parent / unemployment of parent, material income from the state / life from own income) were collected through questionnaires created for the purposes of this research. The quality of life of the respondents was assessed using the KINDL Adolescent Self- Assessment Scale of the KINDLR Questionnaire for Measuring Health-Related Quality of Life in Children and Adolescents (Ravens-Sieberer & Cieza, 2000). The results of the study show that the respondents from the whole sample are moderately satisfied with life and that there are no differences in the perception of quality of life between respondents with ID and adolescents of TP. Respondents with ID exhibit lower emotional well- being and are less satisfied with the quality of friendships compared to TP adolescents. Compared to the TP respondents, adolescents with ID showed greater satisfaction in the domain of daily activities at school, while differences in perceived satisfaction in the domain of self-esteem and family were not established. This study did not identify differences in self-perceptions of quality of life between subjects with mild ID and moderate ID. The results of this research showed that parental education influences the level of life satisfaction in the physical domain and in daily school activities. Better material status correlates positively with the level of well-being in the emotional and family domains and daily school activities. Finally, the results of this study indicate a better self-perception of quality of life in male respondents.