Karakteristike jezičkih poremećaja kod osoba sa Alchajmerovom demencijom

Abstract

Алцхајмерова болест представља неуродегенративно, прогресивно обољење које карактерише клиничка деменција са специфичном микроскопском патологијом. Неизоставни део клиничке слике деменције јесу језички поремећаји. Нису сви језички нивои и језички модалитети равномерно захваћени, већ се неки од њих, као семантика и прагматика, описују као тешко оштећени, а неки други, фонологија и синтакса, пак као релативно интактни. Аномија је први и најкарактеристичнији симптом језичког поремећаја у овој врсти деменције. Аудитивно разумевање, разумевање прочитаног, писање су такође оштећени, док су артикулација, понављање и читање наглас релативно очувани. С обзиром на прогредирајућу форму болести, циљ говорно-језичке терапије јесте да се успори регредирање језичких функција и да се пронађу компензаторни механизми комуникације.

Alzheimer’s disease is a progressive, neurodegenerative disease of the brain characterized by a clinical dementia with specific microscopic pathology. . The clinical picture of dementia is difficult to imagine without language disorders. Not all language levels and linguistic modalities are equally affected.Some of them such as semantics and pragmatics are described as heavily impaired, but others such as phonology and syntax stay relatively intact. Anomie is the first and the most common symptom of language disorder in this type of dementia. Listening, reading and writing comprehension are impaired as well, while articulation, repetition and reading aloud are relatively preserved. Taking into consideration the progressive character of this disease, the aim of speech-language therapy is to slow down the impairment of language functions and to find compensational mechanisms of communication.