Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama
Samo za registrovane korisnike
2020
Master/Magistarski rad (Objavljena verzija)

Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Инклузивни образовни систем, с чијим увођењем је дошло до повећања броја деце са сметњама у развоју у редовним школама, представља изазов за наставнике који га спроводе.
Важни фактори успеха наставника који су у периоду различитих друштвених транзиција носиоци доминантне улоге узора у социјализацији и образовању будућих генерација, јесу њихова самоефикасност и радна ангажованост. Самоефикасност је уверење наставника о сопственим способностима, знањима и умењима да оствари неки циљ. Радна ангажованост је позитивно, емотивно-мотивационо стање које је дефинисано енергијом, посвећеношћу и апсорпцијом. Циљ истраживања је утврђивање односа самоефикасности и радне ангажованости код наставника који предају у средњим школама. Узорак чини 120 испитаника из четири школе „Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић“, „Средња занатска школа“ и „Дрво Арт“ из Београда и „Средња економска школа“ из Лознице. За процену личне ефикасности коришћен је упитник Ефикасност наставника у инклузивној пра...кси (Teacher Efficacy for Inclusive Practice–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012) који обухвата три домена (Подучавање, Колаборацију и Управљање понашањем). За процену радне ангажованости, коришћена је краћа верзија скале Радне ангажованости (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) која обухвата три димензије (Енергију, Апсорпцију и Посвећеност). Анализом резултата је утврђено да су наставници из специјалног образовног окружења више радно ангажовани и уверенији су у сопствене компетенције у односу на наставнике из редовних школа. Утврђена је статистички значајна корелација између радне ангажованости и самоефикасности, при чему се они испитаници који су више уверени у своје комптенције, више радно ангажују. У нашем истраживању, наставници из редовног образовног окружења са искуством од годину дана, виде себе ефикаснијим у колаборацији са стручњацима различитих профила и са родитељима. У оба образовна окружења, утврдили смо да не постоји статистички значајна повезаност између искуства и радне ангажованости испитаника. У раду је представљена детаљна анализа резултата и дата је препорука будућим истраживачима.
Implementation of inclusive education system, which has led to increasing number of students with disabilites in regular schools, represents a big challenge to work of classroom teachers. Important factors of teachers success who in period of different society transitions always were role models in socialization and education of future generations, it is their self-efficacy beliefs and work engagement. Self-efficacy refers to teachers’ own judgments of their capabilities and knowledge to achieve desired outcomes. Work engagement is a positive, emotinal - motivating state which is defined with energy, dedication and absorption. The main goal of this research is to determine the relation between self-efficacy beliefs and work engagement of teachers who teach in high schools.
The sample included 120 teachers from four schools „School for visually impaired students Вељко Рамадановић“, „High school of Crafts“ и „Wood Аrt“ from Belgrade and „High School of Economics“ from Loznica. Self -eff...icacy was estimated with The Teacher Efficacy for Inclusive Practices scale (Teacher Efficacy for Inclusive Practices–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012), which obtained three sub-scales (Inclusive instruction, Collaboration, Managing behavior). Shorter version of The Work Engagement Scale was used to evaluate the work engagement of teachers (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) which included three dimensions (Energy, Dedication and Absorption). Results of analysis procedures affiliate that teachers from special education setting are more engaged and have stronger beliefs in their capabilities than teachers from general education setting. A significant difference has been found between work enagagement and self-efficacy, thereby the respondents who have more stronger beliefs in their competencies, are more engaged in their work. In our study, teachers from general education setting with one year experience in work with disabled children, think of themselves as more efficient in collaborating with experts of diverse profiles and parents. In both educational surroundings, we established that there is no siginificant correlation between experience and work engagement of teachers. In this research, detailed analysis has been presented and the recommendations for future investigators has been given there too.
Ključne reči:
лична ефикасност / радна ангажованост / средња школа / self-efficacy / work engagement / high schoolIzvor:
2020, 1-51Kolekcije
Institucija/grupa
rFASPERTY - THES AU - Turudija, Maja PY - 2020 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3999 AB - Инклузивни образовни систем, с чијим увођењем је дошло до повећања броја деце са сметњама у развоју у редовним школама, представља изазов за наставнике који га спроводе. Важни фактори успеха наставника који су у периоду различитих друштвених транзиција носиоци доминантне улоге узора у социјализацији и образовању будућих генерација, јесу њихова самоефикасност и радна ангажованост. Самоефикасност је уверење наставника о сопственим способностима, знањима и умењима да оствари неки циљ. Радна ангажованост је позитивно, емотивно-мотивационо стање које је дефинисано енергијом, посвећеношћу и апсорпцијом. Циљ истраживања је утврђивање односа самоефикасности и радне ангажованости код наставника који предају у средњим школама. Узорак чини 120 испитаника из четири школе „Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић“, „Средња занатска школа“ и „Дрво Арт“ из Београда и „Средња економска школа“ из Лознице. За процену личне ефикасности коришћен је упитник Ефикасност наставника у инклузивној пракси (Teacher Efficacy for Inclusive Practice–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012) који обухвата три домена (Подучавање, Колаборацију и Управљање понашањем). За процену радне ангажованости, коришћена је краћа верзија скале Радне ангажованости (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) која обухвата три димензије (Енергију, Апсорпцију и Посвећеност). Анализом резултата је утврђено да су наставници из специјалног образовног окружења више радно ангажовани и уверенији су у сопствене компетенције у односу на наставнике из редовних школа. Утврђена је статистички значајна корелација између радне ангажованости и самоефикасности, при чему се они испитаници који су више уверени у своје комптенције, више радно ангажују. У нашем истраживању, наставници из редовног образовног окружења са искуством од годину дана, виде себе ефикаснијим у колаборацији са стручњацима различитих профила и са родитељима. У оба образовна окружења, утврдили смо да не постоји статистички значајна повезаност између искуства и радне ангажованости испитаника. У раду је представљена детаљна анализа резултата и дата је препорука будућим истраживачима. AB - Implementation of inclusive education system, which has led to increasing number of students with disabilites in regular schools, represents a big challenge to work of classroom teachers. Important factors of teachers success who in period of different society transitions always were role models in socialization and education of future generations, it is their self-efficacy beliefs and work engagement. Self-efficacy refers to teachers’ own judgments of their capabilities and knowledge to achieve desired outcomes. Work engagement is a positive, emotinal - motivating state which is defined with energy, dedication and absorption. The main goal of this research is to determine the relation between self-efficacy beliefs and work engagement of teachers who teach in high schools. The sample included 120 teachers from four schools „School for visually impaired students Вељко Рамадановић“, „High school of Crafts“ и „Wood Аrt“ from Belgrade and „High School of Economics“ from Loznica. Self -efficacy was estimated with The Teacher Efficacy for Inclusive Practices scale (Teacher Efficacy for Inclusive Practices–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012), which obtained three sub-scales (Inclusive instruction, Collaboration, Managing behavior). Shorter version of The Work Engagement Scale was used to evaluate the work engagement of teachers (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) which included three dimensions (Energy, Dedication and Absorption). Results of analysis procedures affiliate that teachers from special education setting are more engaged and have stronger beliefs in their capabilities than teachers from general education setting. A significant difference has been found between work enagagement and self-efficacy, thereby the respondents who have more stronger beliefs in their competencies, are more engaged in their work. In our study, teachers from general education setting with one year experience in work with disabled children, think of themselves as more efficient in collaborating with experts of diverse profiles and parents. In both educational surroundings, we established that there is no siginificant correlation between experience and work engagement of teachers. In this research, detailed analysis has been presented and the recommendations for future investigators has been given there too. T1 - Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama EP - 51 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3999 ER -
@mastersthesis{ author = "Turudija, Maja", year = "2020", abstract = "Инклузивни образовни систем, с чијим увођењем је дошло до повећања броја деце са сметњама у развоју у редовним школама, представља изазов за наставнике који га спроводе. Важни фактори успеха наставника који су у периоду различитих друштвених транзиција носиоци доминантне улоге узора у социјализацији и образовању будућих генерација, јесу њихова самоефикасност и радна ангажованост. Самоефикасност је уверење наставника о сопственим способностима, знањима и умењима да оствари неки циљ. Радна ангажованост је позитивно, емотивно-мотивационо стање које је дефинисано енергијом, посвећеношћу и апсорпцијом. Циљ истраживања је утврђивање односа самоефикасности и радне ангажованости код наставника који предају у средњим школама. Узорак чини 120 испитаника из четири школе „Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић“, „Средња занатска школа“ и „Дрво Арт“ из Београда и „Средња економска школа“ из Лознице. За процену личне ефикасности коришћен је упитник Ефикасност наставника у инклузивној пракси (Teacher Efficacy for Inclusive Practice–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012) који обухвата три домена (Подучавање, Колаборацију и Управљање понашањем). За процену радне ангажованости, коришћена је краћа верзија скале Радне ангажованости (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) која обухвата три димензије (Енергију, Апсорпцију и Посвећеност). Анализом резултата је утврђено да су наставници из специјалног образовног окружења више радно ангажовани и уверенији су у сопствене компетенције у односу на наставнике из редовних школа. Утврђена је статистички значајна корелација између радне ангажованости и самоефикасности, при чему се они испитаници који су више уверени у своје комптенције, више радно ангажују. У нашем истраживању, наставници из редовног образовног окружења са искуством од годину дана, виде себе ефикаснијим у колаборацији са стручњацима различитих профила и са родитељима. У оба образовна окружења, утврдили смо да не постоји статистички значајна повезаност између искуства и радне ангажованости испитаника. У раду је представљена детаљна анализа резултата и дата је препорука будућим истраживачима., Implementation of inclusive education system, which has led to increasing number of students with disabilites in regular schools, represents a big challenge to work of classroom teachers. Important factors of teachers success who in period of different society transitions always were role models in socialization and education of future generations, it is their self-efficacy beliefs and work engagement. Self-efficacy refers to teachers’ own judgments of their capabilities and knowledge to achieve desired outcomes. Work engagement is a positive, emotinal - motivating state which is defined with energy, dedication and absorption. The main goal of this research is to determine the relation between self-efficacy beliefs and work engagement of teachers who teach in high schools. The sample included 120 teachers from four schools „School for visually impaired students Вељко Рамадановић“, „High school of Crafts“ и „Wood Аrt“ from Belgrade and „High School of Economics“ from Loznica. Self -efficacy was estimated with The Teacher Efficacy for Inclusive Practices scale (Teacher Efficacy for Inclusive Practices–TEIP, Sharma, Loreman & Forlin, 2012), which obtained three sub-scales (Inclusive instruction, Collaboration, Managing behavior). Shorter version of The Work Engagement Scale was used to evaluate the work engagement of teachers (Utrecht Work Engagement Scale UWES–9, Schaufeli, Bakker & Salanova, 2006) which included three dimensions (Energy, Dedication and Absorption). Results of analysis procedures affiliate that teachers from special education setting are more engaged and have stronger beliefs in their capabilities than teachers from general education setting. A significant difference has been found between work enagagement and self-efficacy, thereby the respondents who have more stronger beliefs in their competencies, are more engaged in their work. In our study, teachers from general education setting with one year experience in work with disabled children, think of themselves as more efficient in collaborating with experts of diverse profiles and parents. In both educational surroundings, we established that there is no siginificant correlation between experience and work engagement of teachers. In this research, detailed analysis has been presented and the recommendations for future investigators has been given there too.", title = "Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama", pages = "51-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3999" }
Turudija, M.. (2020). Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama. , 1-51. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3999
Turudija M. Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama. 2020;:1-51. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3999 .
Turudija, Maja, "Odnos percipirane samoefikasnosti i radne angažovanosti nastavnika u srednjim školama" (2020):1-51, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3999 .