Neke determinante saopštavanja loših vesti o uspehu, ponašanju i napredovanju učenika u školi

Abstract

У савременом свету све се више говори о потреби развоја сарадничког односа родитеља и школе, при чему су још увек присутна традционална схватања овог односа. У недостатку поверења између родитеља и школе, као једно од важних питања поставља се проблематика саопштавања лоших вести родитељима о успеху и понашању детета од стране наставника, при чему конкретна истраживања ове појаве недостају. Актуелно истраживање имало је за циљ долажење до сазнања о карактеристикама ове појаве, а пре свега како наставници доживавају саопштавање лоших вести, као и да се утврди евентуално постојање потребе за додатним едукацијама наставника у овој области. Резултати показују да наставници имају тешкоће у саопштавању лоших вести о успеху, понашању и напретку ученика родитељима, при чему углавном примењују адекватне начине, док је њихово мишљење о потреби за додатном едукацијом о овој проблематици подељено.

In the modern world, there is an increasing talk on the need to establish a collaborative relationship between parents and school, but traditional understandings of this relationship are still present. In the absence of trust between parents and school, one of the important questions is the problem of the teacher's communication of bad news to parents about the child. The current research aimed to determine the characteristics of this phenomenon, and above all how teachers brake the bad news to parents and in what ways, as well as to investigate the possible need for additional teacher education in this field. The results show that teachers have difficulty communicating bad news about students' success, behavior, and progress to their parents, using mostly adequate methods, while their opinion on the need for additional education on this issue is divided.