Poremećaji pragmatike kod osoba sa traumatskim oštećenjem mozga

Abstract

Трауматска оштећења мозга настају услед саобраћајних несрећа, спортских повреда главе, падова, туча и с обзиром на ове узроке карактеристична су за особе на узрасту 17 и 25-30 година. Међутим, повреде се јављају и у раном детињству, али и код старијих особа. Клиничка слика зависи од места лезије и тежине оштећења, а као чести поремећаји наводе се поремећаји дела језичке структуре, посебно прагматике. Прагматика је дисциплина која проучава употребу језика, посебно са становишта комуникацијских намера говорника и дејства које они постижу служећи се језиком. Циљ рада је преглед литературе и систематски преглед поремећаја прагматике код особа са трауматским оштећењем мозга. Прегледом литератуте уочено је да поремећаји језика који настају након трауматског оштећења мозга , односе се на поремећаје употребе језика у процесу комуникације. Иако се сматрало да код деце не постоје резидуални језички дефицити, спроведене лонгитудиналне студије оповргле су ранија становишта, и доказале да су код деце заступљени поремећаји прагматике, који се испољавају на касније узрасту.

Traumatic brain injury appear as consequence of car accidents, head injuries in sports, falls, fights. So, considering these causes, damages are typical for person from the age of 17, 25 to 30 years old. However, injuries also happen in childhood and at the old age. Clinical picture dependes on place of lesion and the level of damage and frequent disorder are related to language structure, especially pragmatics. Pragmatics is a discipline which deals with the use of language, especially from the aspect of communicational intention of the speaker and the action accomplished by using language. The goal of this paperwork is literature review and sistematic review of pragmatic disorder with persons who have traumatic brain damage. By reviewing literature it is noticed that language disorder caused by traumatic brain damage are refered to language use disorder in process of communication. Although it was considered that there no were residual language deficites in children, longitudinal studies have denied the earlier conclusions and proved that children suffer from pragmatics disorder which manifest later in their age.