Multidimenzionalna analiza glasa kod vaspitača

Abstract

Предмет овог рада је био да се испита акустичка структура вокала код васпитача као и утицај информисаности о вокалној хигијени на вредности акустичких параметара. Истраживање је спроведено на узорку од 30 испитаница. Испитанице су имале задатак да смирено и спонтано продукују вокал „А“у трајању од пет секунди. Фонација вокала А анализирана је помоћу програма за акустичку анализу гласа MDVP (Kay Elemetrics). Циљ овог истраживања се односио на утврђивање вредности анализираних параметара гласа васпитача у односу на старосну доб и дужину радног искуства, утврђивање постојања разлика у акустичким параметрима гласа у односу на пушачки статус као и повезаност акустичких параметара гласа и информисаности васпитача о вокалној хигијени. Анализирано је укупно 10 параметара мултидимензионалне анализе гласа: параметри краткотрајних и дуготрајних поремећаја фреквенције - Fo, Jitt, PPQ, RAP; параметри краткотрајних и дугорајних поремећаја амплитуде - Shim, APQ, vAm; параметри процене шума и тремора- NHR, VTI, SPI. Прикупљени подаци обрађени су применом статистичког пакета SPSS. Приликом обраде података коришћене су методе дескриптивне статистике, статистичке методе т-тест и jеднофакторска анализа варијансе, једнострука регресиона анализа, Пирсонов коефицијент корелације. Резулати су показали је веза између средње вредности фреквенције (Fo) и старосне доби васпитача присутна. Као и то да веза између Fo и дужине радног стажа постоји. Можемо је окарактерисати као везу осредњег интензитета ,негативног смера. Што је већа старосна доб и дужина радног стажа испитаница, то су ниже средње вредности фреквенције и обрнуто. Примена једнофакторске анализе варијансе (ANOVA) указује на то да нема статистички значајних разлика у погледу опште информисаности васпитачица о вокалној хигијени гласа у односу на старосну доб и дужину радног стажа испитаница као и то да не постоји значајна повезаност између опште информисаности испитаница и акустичких параметара мултидимензионалног теста гласа. Резултати су такође показали да постоје статистички значајне разлике у погледу средње вредности фреквенције (Fo) између пушача и непушача. Статистички значајне ралике су уочене и на димензијама Jitter i RAP, параметру варијација врха амплитуде vAm као и на једној од три параметара процене шума и тремора ,шум/хармоник (NHR) између подузорака пушача и непушача. Регресионом анализом смо дошли до сазнања о постојању предикције дужине пушачког стажа на средњу вредност фреквенције Fo, који указују на то да постоји статистички значајна предикција као и да са повећањем пушачког стажа варијација врха аплитуде такође повећава (vAm). Статистичка значајност примећена је и на једној од три испитивана параметра процене шума – однос шум/хармоник(NHR). Овај податак сугерише да се професионална употрба гласа у комбинацији са навиком пушења може повезати са променама акустичких параметара.