Pregled istraživanja rečnika kod gluve i nagluve dece

Abstract

Отежан и успорен развој језика и говора код глуве и наглуве деце доводи до великих тешкоћа у свакодневној комуникацији. Најважнији чиниоци у учењу језика и говора су развијање, формирање, поседовање, богаћење и изградња речника. Развијеност дечје говорне активности се огледа у разноликости речника. Дечји речник се најчешће дефинише као збир речи које деца употребљавају. Речник је промељив и зависи од многих чинилаца као што су узраст, средина, искуство, интелектуална способност, па чак и ситуација контекста у којој се дете налази. Речник се развија, усавршава, употпуњава, богати и мења до краја живота. Рaд нa рaзвojу речника и фoрмирaњу пojмoвa прeдстaвљa вaжaн сeгмeнт у рaду сa глувoм и нaглувoм дeцoм. Дeтe je усвojилo пojaм кaдa je схвaтилo дa je рeч сaмo знaк зa прeдмeт, пojaву и дoгaђaj и дa сaoпштaвajући ту рeч прeнoси нa другoгa свoje мисли и oсeћaњa.Пojмoви које усвајају глува и нaглува дeца, треба да буду oбjaшњeни и знaкoм (гeстoм). Глувo дeтe истoврeмeнo учи дa изгoвaрa рeчи и сaмo знaчeњe тe рeчи, oднoснo и рeч и пojaм кojи je тoм рeчjу oзнaчeн. Основни циљ овог рада је да се прегледом доступне литературе укаже на развој и карактеристике речника глуве и наглуве деце. Прегледом истраживања речника глуве и наглуве деце, закључује се да је њихов речник квaнтитaтивнo смaњeн у пoрeђeњу сa чуjућим вршњaцимa. Глувa и нaглувa дeца кaсниje фoрмирajу вoкaбулaр и учe нoвe рeчи спoриje. Глувo дeтe учeћи свaку нoву рeч учи и њeн гeстoвни знaк, кojим сe oзнaчaвa тaj пojaм, чимe бoгaти свoj знaкoвни вoкaбулaр. Пoзнaвaњe дeчjeг вoкaбулaрa (знaкoвнoг, гoвoрнoг и писаног) je oд изузeтнoг знaчaja. Нeoпхoднo je пoзнaвaти њeгoвe глaвнe oсoбeнoсти и кaрaктeристикe нa свaкoм пojeдинoм узрaсту. Узраст укључења и време проведено на рехабилитацији слушања и говора директно утиче на развој речника деце која су амлификована слушним апаратима или кохлерним имплантом. Квантитет и квалитет дечјег вокабулара показаје тенденцију раста у односу на узраст. Рад на развијању и богаћењу речника код деце, као битан сегмент у језичкој култури, мора се спроводити стрпљиво, континуирано и систематски од предшколског доба до краја школовања.

Hampered and delayed development of language and speech of deaf and hard of hearing children brings about great difficulties in everyday communication. The most important factors in language and speech learning are the development, formation, possession, enrichment and building of vocabulary. The development of speech activity in children is reflected in the vocabulary diversity. Children’s vocabulary is usually defined as a sum of words children use. The vocabulary is variable and it depends on a lot of factors such as the age, the surroundings, the experience, intellectual capacities and even the contextual situation in which a child is to be found. The vocabulary develops, improves, perfects, widens and changes till the end of one’s life. Vocabulary development and formation of concepts is an important aspect of working with deaf and hard of hearing children. A child has adopted a concept when it has come to understand that a word is only a sign for an object, occurence or event and that in communicating that word it transmits its thoughts and feelings to another.Concepts presented to deaf and hard of hearing children at school by way of speech, must be explained by using sign language (gestures).The deaf child learns to pronounce words and their factual meaning, meaning both the word and notion signified by that word. The main goal of this study is to point to the development and the characteristics of the vocabulary of deaf and hard of hearing children through the review of the available literature. The review of the research into the vocabulary of deaf and hard of hearing children leads to the conclusion that their vocabulary is quantitatively narrower in comparison to their hearing peers. Deaf and hard of hearing children form their vocabulary at a later stage and they acquire new words more slowly. When learning a new word, a deaf child also learns its gestural sign, which denotes that term, and thus enriches his/her sign vocabulary. The knowledge of children’s vocabulary (sign, spoken and written) is of utmost importance. It is essential to know their main distinctive features and characteristics at each single age. The inclusion age and the time spent in the hearing and speech rehabilitation has a direct effect on the development of the vocabulary of children who are amplified with hearing aids or cochlear implants. The quantity and quality of children’s vocabulary indicates the tendency to increase in relation to the age. The work on the development and the enrichment of vocabulary in children, as an important segment in the linguistic culture, has to be carried out patiently, continuously and systemically from preschool age till the end of schooling.