Analiza inkluzivnosti osnovnih škola

Abstract

Питање инклузивног образовања је питање које је присутно у образовном систему наше земље нешто више од једне деценије. Могуће је рећи да је на глобалном нивоу проналажење адекватног начина за образовање, али и укључивање у друштвене токове деце и младих са посебним потребама трајало више деценија, а да је образовна инклузија резултат напора у овом домену. Бројни су фактори који утичу на ток, смер и крајњи успех образовне инклузије, а у овом домену се пажња најчешће усмерава на стручњаке укључене у процес образовне инклузије, на првом месту наставнике и учитеље, али и стручне сараднике и директоре. Основни циљ овог рада односи се на испитивање перцепције наставника, стручних сарадника и директора о инклузивности основних школа у Републици Србији. Добијени резултати показују да испитаници у овом истраживању себе процењују као углавном исподпросечно или просечно компетентне када је реч о раду са ученицима са тешкоћама у развоју и/или неким обликом инвалидитета У оквиру овог истраживања утврђено је да је самопроцена компетенција испитаника када је реч о раду са децом са тешкоћама у развоју и/или инвалидитетом једини фактор од оних који су узети у обзир у истраживању који је довео до јављања статистички значајних разлика међу испитаницима када је реч о њиховој перцепцији инклузивности основних школа у којима су запослени.

The question of inclusive education is a question that is present in our educational system for a little over a decade. It is possible to say that on a global level finding the adequate form of educating, as well as including children and the young into the social processes has lasted for many decades and that educational inclusion is the result of the hard work in this domain. Several factors influence the flow, direction, and end results of educational inclusion, and in this domain, the main focus is most often put on the experts in the process of educational inclusion, primarily professors and teachers, as well as expert associates and principals. The main goal of this paper is to examine the perception of teachers, expert associates, and principles about the inclusion of the elementary schools in the Republic of Serbia. The results show that the questionees in this research estimate themselves as mostly below averagely or averagely competent when it comes to working with students with difficulties in development and/or some form of disability. Within this paper, it has been established that the self- evaluation of the questionees' competencies when it comes to working with children with difficulties and/or disabilities, is the only factor from those taken into account in the research, that has led to significant statistical differences between the questionees when it comes to their perception of inclusion in the elementary schools they work at.