Primena teorije Lava Vigotskog u vaspitanju i obrazovanju

Abstract

Образовање представља сложен и динамичан процес који је током свог развоја пратио историјски развој друштва. Често се поистовећује са термином васпитање, међутим иако се ова два термина разликују по значењу и обухватности, они су заправо неодвојиви и саставни део процеса социјализације којим се личност оспособљава и обликује за живот у заједници. У последњих 20 и више година водећа тема у области образовања и васпитања у свету и код нас јесте инклузивно образовање. У основи инклузивног образовања налази се конструктивистичко схватање по којем су учење и развој условљени социјалном интеракцијом. Током социјалне интеракције, сарађујући са одраслом особом или компетентнијим вршњаком, дете постиже много више него што може самостално. Теорије развоја Лава Виготског представља примаран извор за разумевање социјалних интеракција и њиховог утицаја на дететов развој. Један од главних аспеката теорије Виготског је идеја да потенцијал когнитивног развоја зависи од „зоне наредног развоја“ - тј. нивоа развоја који се постиже када се деца укључе у друштвено понашање. Циљ овог рада је приказ доступних и релевантних истраживања у којима се разматра примена теорије Лава Виготског у васпитању и образовању. Литература коју смо одабрали за обраду односи се на емпиријска истраживања, прегледне радове и мета-анализе истраживања која су се бавила различитим приступима у стимулисању развоја деце, радове на српском и енглеском језику који су публиковани у периоду од 2000. до 2020. године. Претрагом базе података пронашли смо радове који се у већини случајева односе на добробити које проистичу из оваквог начина учења, али и који сведоче о јако малом броју примера имплементације социокултурне теорије Виготског.

Education is a complex and dynamic process that has followed the historical development of society. Education is an integral part of the socialization process that helps to enable a person to live in society. In the last 20 or more years, the leading topic in the field of education in the world and in our country has been inclusive education. The basic of inclusive education is a constructivist understanding that learning and development are conditioned by social interaction. During social interaction, by cooperating with an adult or a more competent peer, the child achieves much more than he can independently. Vygotsky's theories of development are the primary source for understanding social interactions and their impact on a child's development. One major aspect of Vygotsky's theory is the idea that the potential for cognitive development depends upon the „zone of proximal development“: a level of development attained when children engage in social behavior. The aim of this paper is to present available and relevant research in which the application of Lev Vygotsky 's theory in upbringing and education is considered. The literature we selected for processing refers to empirical research, review papers and meta-analyzes of research that dealt with different approaches in stimulating children's development, papers in Serbian and English that were published in the period from 2000 to 2020. By searching the database, we found works that in most cases relate to the benefits that result from this way of learning, but also that testify to a very small number of examples of the implementation of Vygotsky's socio-cultural theory.