Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću
Samo za registrovane korisnike
2020
Master/Magistarski rad (Objavljena verzija)

Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Социјално понашање се генерално може поделити на социјалне вештине и бихевиоралне проблеме са социјалним импликацијама. Тешкоће у социјалном функционисању представљају једну од дефинишућих карактеристика интелектуалне ометености (ИО). Циљ овог рада јесте да се прегледом литературе прикаже примена директне опсервације у процени понашања код деце и младих са интелектуалном ометеношћу. Информације у вези примене директне опсервације су прикупљане прегледом доступних материјала преко електронских претраживача и база података. Дати преглед истраживања упућује на то да је директна опсервација примењивана код деце и младих са ИО за процену релативно широког спектра социјалног понашања (вербалног и невербалног, одговарајућег и неодговарајућег) у различитим контекстима (кућа, школа, институција). Иако је најчешће примењивана натуралистичка опсервација, у мањем броју радова приказана је примена аналогног посматрања (играња улога), при чему је указано на ограничења овог вида процене посебно код т...ежих облика ИО. Процена путем посматрања, посебно код деце са интелектуалном ометеношћу, даје корисне информације о понашању, може идентификовати децу са лошијим социјалним вештинама, могу се испитати вршњачки односи и прихваћеност од стране вршњака у инклузивним условима, доприноси креирању адекватног третмана, али има користи и у праћењу ефикасности истог.
Social behavior in general can be divided in social skills and behavioral issues with social implications.
Dificulties in social functioning are one of the defining characteristics of intellectual disabilities. Goal of this work is that with the examination of literature shows application of direct opservation in account behavior within children and adolescents with intellectual disabilities. Information about application of direct opservation are gathered with the examination available materials on electronic browsers and data bases. The given overview of the research is applied to the fact that direct observation was applied to children and youth with intellectual disabilities in the percentage of relatively wide range of social behavior (verbal and non-verbal, appropriate and inappropriate) in different contex (home, school and institution). Altrought naturalistic observation was most often used, a small number of papers presented the application of analog observation (role-play), ...pointing out the limitations of this type of assessment, especially in more severe forms of intellectual disabilities. Evaluation with opservation of children with intellectual disabilities provides useful informations about behavior, can indentify children with poor social skills, peer relationships and peer acceptance in inclusive settings can be examined, contribute creating treatment, and has usefulness in monitoring of efficiency of the same.
Ključne reči:
посматрање / интелекуална ометеност / социјално понашање / процедуре / opservation / intellectual disabilities / social behavior / proceduresIzvor:
2020, 1-24Kolekcije
Institucija/grupa
rFASPERTY - THES AU - Dinulović, Jovana PY - 2020 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3884 AB - Социјално понашање се генерално може поделити на социјалне вештине и бихевиоралне проблеме са социјалним импликацијама. Тешкоће у социјалном функционисању представљају једну од дефинишућих карактеристика интелектуалне ометености (ИО). Циљ овог рада јесте да се прегледом литературе прикаже примена директне опсервације у процени понашања код деце и младих са интелектуалном ометеношћу. Информације у вези примене директне опсервације су прикупљане прегледом доступних материјала преко електронских претраживача и база података. Дати преглед истраживања упућује на то да је директна опсервација примењивана код деце и младих са ИО за процену релативно широког спектра социјалног понашања (вербалног и невербалног, одговарајућег и неодговарајућег) у различитим контекстима (кућа, школа, институција). Иако је најчешће примењивана натуралистичка опсервација, у мањем броју радова приказана је примена аналогног посматрања (играња улога), при чему је указано на ограничења овог вида процене посебно код тежих облика ИО. Процена путем посматрања, посебно код деце са интелектуалном ометеношћу, даје корисне информације о понашању, може идентификовати децу са лошијим социјалним вештинама, могу се испитати вршњачки односи и прихваћеност од стране вршњака у инклузивним условима, доприноси креирању адекватног третмана, али има користи и у праћењу ефикасности истог. AB - Social behavior in general can be divided in social skills and behavioral issues with social implications. Dificulties in social functioning are one of the defining characteristics of intellectual disabilities. Goal of this work is that with the examination of literature shows application of direct opservation in account behavior within children and adolescents with intellectual disabilities. Information about application of direct opservation are gathered with the examination available materials on electronic browsers and data bases. The given overview of the research is applied to the fact that direct observation was applied to children and youth with intellectual disabilities in the percentage of relatively wide range of social behavior (verbal and non-verbal, appropriate and inappropriate) in different contex (home, school and institution). Altrought naturalistic observation was most often used, a small number of papers presented the application of analog observation (role-play), pointing out the limitations of this type of assessment, especially in more severe forms of intellectual disabilities. Evaluation with opservation of children with intellectual disabilities provides useful informations about behavior, can indentify children with poor social skills, peer relationships and peer acceptance in inclusive settings can be examined, contribute creating treatment, and has usefulness in monitoring of efficiency of the same. T1 - Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću EP - 24 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3884 ER -
@mastersthesis{ author = "Dinulović, Jovana", year = "2020", abstract = "Социјално понашање се генерално може поделити на социјалне вештине и бихевиоралне проблеме са социјалним импликацијама. Тешкоће у социјалном функционисању представљају једну од дефинишућих карактеристика интелектуалне ометености (ИО). Циљ овог рада јесте да се прегледом литературе прикаже примена директне опсервације у процени понашања код деце и младих са интелектуалном ометеношћу. Информације у вези примене директне опсервације су прикупљане прегледом доступних материјала преко електронских претраживача и база података. Дати преглед истраживања упућује на то да је директна опсервација примењивана код деце и младих са ИО за процену релативно широког спектра социјалног понашања (вербалног и невербалног, одговарајућег и неодговарајућег) у различитим контекстима (кућа, школа, институција). Иако је најчешће примењивана натуралистичка опсервација, у мањем броју радова приказана је примена аналогног посматрања (играња улога), при чему је указано на ограничења овог вида процене посебно код тежих облика ИО. Процена путем посматрања, посебно код деце са интелектуалном ометеношћу, даје корисне информације о понашању, може идентификовати децу са лошијим социјалним вештинама, могу се испитати вршњачки односи и прихваћеност од стране вршњака у инклузивним условима, доприноси креирању адекватног третмана, али има користи и у праћењу ефикасности истог., Social behavior in general can be divided in social skills and behavioral issues with social implications. Dificulties in social functioning are one of the defining characteristics of intellectual disabilities. Goal of this work is that with the examination of literature shows application of direct opservation in account behavior within children and adolescents with intellectual disabilities. Information about application of direct opservation are gathered with the examination available materials on electronic browsers and data bases. The given overview of the research is applied to the fact that direct observation was applied to children and youth with intellectual disabilities in the percentage of relatively wide range of social behavior (verbal and non-verbal, appropriate and inappropriate) in different contex (home, school and institution). Altrought naturalistic observation was most often used, a small number of papers presented the application of analog observation (role-play), pointing out the limitations of this type of assessment, especially in more severe forms of intellectual disabilities. Evaluation with opservation of children with intellectual disabilities provides useful informations about behavior, can indentify children with poor social skills, peer relationships and peer acceptance in inclusive settings can be examined, contribute creating treatment, and has usefulness in monitoring of efficiency of the same.", title = "Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću", pages = "24-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3884" }
Dinulović, J.. (2020). Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću. , 1-24. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3884
Dinulović J. Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću. 2020;:1-24. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3884 .
Dinulović, Jovana, "Direktna opservacija u proceni socijalnog ponašanja dece i mladih sa intelektualnom ometenošću" (2020):1-24, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3884 .