Kraniofacijalni govorni poremećaji

Abstract

Monografija je napisana tako da problem dece sa kraniofacijalnim anomalijama bude sveobuhvatno sagledan. Namenjena je, pre svega, logopedima i studentima logopedije kako bi bolje upoznali problem patološkog govora dece sa kraniofacijalnim anomalijama. Njen cilj je, međutim, da skrene pažnju i drugim članovima tima u rešavanju problema ove dece. Pre svega mislim na hirurge (plastične, maksilofacijalne, ORL) kao na prve u tom lancu i na njihov zadatak da što bolje rekonstruišu orofacijalnu regiju koja je preduslov za pravilan razvoj govora. Ne manje značajna je i uloga ortodonta koji moraju pratiti rast i razvoj deteta niz godina i rešavati problem vilice i zuba. Neizostavna i važna podrška ovom timu su roditelji, bez čije saradnje nema ni dobrih rezultata. Mnogi će čitajući ovu monografiju konstatovati da neka poglavlja poznaju bolje nego što je to izloženo, te će, nadam se, poželeti da učestvuju u stvaranju nove multidisciplinarne knjige gde bi svako dao maksimum u delu za koji je stručan, a za kojom zaista postoji potreba. Ovom prilikom želim da pomenem jednu izuzetno vrednu studiju „Urođeni rascepi lica usana i nepca", našeg velikog ortodonta Prof. dr Milana Markovića koga smatram i svojim učiteljem pri pisanju ove monografije. Zahvaljujem se i velikom timu saradnika iz Zavoda za psohifizičke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović" u Beogradu koji su mi svojim radom i savetima pomogli da priredim ovu, nadam se zanimljivu knjigu, a posebno specijalisti ortodontu Lidiji Popović koja mi je iz svoje kazuistike ustupila slike pacijenata sa kraniofacijalnim anomalijama. Osećam obavezu i odgovornost da se zahvalim i nekim roditeljima koji su mi dali slike svoje dece koja su bili moji pacijenti, a kod kojih sam logopedski tretman uspešno završila.Na kraju bih rekla sledeće: „Govor dece sa kraniofacijalnim anomalijama, a posebno dece sa rascepima usana i nepca koji se smatraju jednim od najtežih, može se u potpunosti rehabilitovati ukoliko postoji dobra i profesionalna komunikacija u timskom radu i ukoliko su roditelji maksimalno motivisani za uspeh svog deteta”. Veliku zahvalnost dugujem i mojoj porodici.